Помоћ за Николиће

Представници Хуманитарне организације Срби за Србе су посјетили породицу Николић у Факовићима, 23 км од Братунца. Родитељи Златан и Невенка Николић имају шестеро дјеце: најстарију кћерку Јованку су удали у Србији док Јовану (15), Слађану (14), Бојану (12), Видоја (11) и Стефана (6) још увијек школују. Златан ради на грађевини у Црној Гори и долази кући сваких 2-3 мјесеца. Док он не донесе тешко зарађене дневнице, Невенка надничи код комшија да би могла прехранити дјецу.
Представници Хуманитарне организације Срби за Србе су посјетили породицу Николић у Факовићима, 23 км од Братунца. Родитељи Златан и Невенка Николић имају шестеро дјеце: најстарију кћерку Јованку су удали у Србији док Јовану (15), Слађану (14), Бојану (12), Видоја (11) и Стефана (6) још увијек школују. Златан ради на грађевини у Црној Гори и долази кући сваких 2-3 мјесеца. Док он не донесе тешко зарађене дневнице, Невенка надничи код комшија да би могла прехранити дјецу.

http://www.srbizasrbe.net/images/RepublikaSrpska/2017/Nikolic/n3.jpg

У октобру 2016. године, док су дјеца била сама у кући, инсталације су се запалиле и изгорјела им је кућа. Видоје се није успио ни обути, а припремљени доручак нико није дотакао. Ватрогасци су их нашли изнад куће испрепадане и гладне. Невенка је надничила а Златан радио далеко. Општина Братунац их је тада успјела смјестити 4 километра од родне куће у Факовићима у приватни смјештај гдје им још увијек плаћа кирију. Јована, Слађана и Бојана иду у школу у Братунац док дјечаци иду у Факовиће гдје основна школа има само пет разреда.

http://www.srbizasrbe.net/images/RepublikaSrpska/2017/Nikolic/n5.jpg

Приликом наше посјете нисмо никог нашли кући јер је њима мобилна телефонија недоступна па се нисмо могли ни најавити. Тражили смо их по селу и нашли Слађану и Бојану код једног комшије како плијеве башту јер су се с њим договориле да када то заврше он ће им заварити Стефану санке. У раду им је мали Стефан покушавао помоћи. Дјеца свакоденвно пјешаче 4 километра и мотају се око згаришта свог дома гдје се очито боље осјећају него у туђој кућу. Старија сестра Јована је у Братунцу полагала неке испите за упис у средњу школу.

Њихов брат Видоје је са другом на другом крају села такође радио код неког комшије на њиви. Мајка је надничила у близини плијевећи туђе малине. Када су јој комшије јавиле да смо дошли, претрчала је тих 4 километра да јој дневница не пропадне.

http://www.srbizasrbe.net/images/RepublikaSrpska/2017/Nikolic/n2.jpg

Малим Николићима хитно треба кров над главом јер је питање времена када ће морати тражити други смјештај. Начелник општине Братунац је спреман да пружи одређену подршку општине за потребе решавања стамбеног питања за породицу Николић.

За лијепе вијести требамо вас, добре људе, да са својим донацијама Николићима пробамо обезбједити кров над главом који су прошле зиме изгубили.

Позивамо донаторе из Србије да пошаљу СМС на број 7763 и тиме донирају 100 динара за потребе обезбеђивања новог дома за Николиће.

Повезане вести

Коментари