Уручена помоћ у БЈР Македонији
У најновијој хуманитарној акцији кроз утврђену сталну сарадњу између Хуманитарне организације Срби за Србе и Културно информативног центра „Спона“ из Скопља, наменски је уручена помоћ за четири социјално угрожене породице у БЈР Македонији – Бојкићима у Кучевишту на Скопској Црној гори, Серафимовићима у Младом Нагоричану, Спасићима у Новом селу крај Куманова, и самохраној мајци малене Данијеле Валентини Цветковски у Кошину у централном делу земље.
У најновијој акцији помоћи социјално угроженим породицама у БЈР Македонији, први контигент помоћи који је екипа „Споне“ допремила стигао је у село Кучевиште на обронцима Скопске Црне горе. И овога пута на услузи и активностима на терену од помоћи у целој акцији предано посвећен био је Милутин Станчић, уз свесрдну помоћ младе сараднице из Кучевишта – Мирјане Нешковић.
У кући Бојкића тик до зграде сеоске школе, уз поздраве и и осмехе добродошлице, помоћ – електрични шпорет и машина за прање веша, уручена је самохраној мајци Дејани Бојкићу укупној вредности од 385 €. На почетку видно збуњена, касније знатно опуштенија, домаћица осмехом и несхкривеном радошћу поклон је примила све време држећи у рукама свог двогодишњег сина Луку (2). Не стиди се, показује нам негде, нешто у неком његовом правцу. Ту су и Дејанин брат и ујак са којима заједно живи у кући.
Након разговора, фотографисања у дворишту, улазимо у кућу са високим плафоном. Осетна хладовина „осваја“ у одајама дебелих зидова старе куће. На једном зиду погледе нам задржава повећа слика манастира Хиландар.
Поздрављамо се уз констатације и прибелешке „инвентара“ шта је друго потребно овој породици за неке будуће акције. Скромним додатним даровима активниста „Споне“ уручујемо пакете производа хемијских средстава за домаћинство, пелена и хране.
Другог дана хуманитарне акције „на терену“ северног дела Македоније, екипа „Споне, у којој су Милутин Станчић, Јелена Брауновић и Драган Трајковић циљано одлази у село Младо Нагоричане. Са леве стране главног пута од Старог Нагоричана према магистрали Куманово – Крива Паланка, живи породица Саше и Тијане Серафимовић. То је једина српска породица у Младом Нагоричану. Снаха, пореклом из села Вртогоша са југа Србије.
Саша Серафимовић и његова супруга Тијана имају кћерке Анастасију (4) и Клару (2).
Упекло сунце, жежи, просто пржи. Возила остављамо на главном путу. Осећа се мирис испарења узаврелог асфалта. Пешачимо до куће домаћина, а комби се пробија прашњавим околним прилазом.
Дочекује нас лавеж паса „у пару“. Један зељов је везан, а други слободно „шета“. Обазриво нам прилази подвијеног репа. То је, кажу, „добар знак добродошлице“. Дечица у дворишту нас дочекују „у трку“, жагором, не марећи за врелину. Намсмејана, раздрагана и причљива. Спремно одговарају на свако питање.
Испоручујемо Серафимовићима помоћ у виду електричног шпорета „Алфа плам“ у вредности од 204 €. После заједничког фотографисања улазимо у кућу и разговарамо о приоритетним потребама за додатну помоћ у некој од наредних хуманитарних акција, јер ова породица живи у отежаним условима, без купатила, опремљене кухиње, а недовољно је и кревета за све укућане.
Уз искрене осмехе, стисак руке у знак захвалности и поздрава, „до скорог виђења“, полазимо уз обећање за поновни сусрет, када се стекну нови услови за помоћ. Пролазимо поред уређене баште крај куће. Иза је стаја и свињац.
На повратку, свраћамо у Старо Нагоричане на обавезну чашицу разговора – “за срећан пут”. Испијамо „по једну лозу“ код старог знанца Далибора и зацртавамо на списку нове породице којима је потребна помоћ у овом крају. Уписано – следи нам посета пограничном засеоку Татариновац изнад Алгуње.
У ново топло летње јутро, у само праскозорје, пут нас из Скопља води у околину Прилепа. Бистрих видика, и нових погледа на крајолике централног дела земље још зарана где стижемо најпре до села Дебреште. Не скрећемо одмах, код бензинске пумпе, већ на следећем завоју улазимо у село. Штрчи у небо џамија са два минарета. Турске заставе иистакнуте успут и испред џамије, иако у селу живе – Горанци. На неким кућама видљиви графити нове албанске партије Беса.
У Кошину нам је од помоћи као домаћин и водич – аутохтони Србин, Јовица Боцевски. У доњој махали нам показује гробље и цркву. Он је, каже, потомак славног војводе Јована Долгача. Прави добродушни, оштроумни сељак, који очито одвећ скромно и рекло би се оскудно живи.
А, испорука помоћи у селу је за самохрану мајку Валентину Цветковску и њену ћеркицу Данијелу (6). Њима смо допремили вредну помоћ у виду електричног шпорета, машине за веш и усисивача у укупној вредности од 424 €.
На крају акције помоћи српским породицама у Македонији поссетили смо и помогли породицу Спасић у Новом селу, на старом путу Кумнаово-Скопље, надонак села Матејче, из којег су ратне 2001. у налету албанских терористичких групација прогнани сви Срби. Родитељи Горан и Соња Спасић имају петоро деце: Христијан (9), Луција (8), Илина (7), Давид (4) и Данило (1). Велику логистику у овом месту пружио је Ненад Станојевић, као и Саша Арсић.
За Спасиће смо испоручили неопходан грађевински материјал за изградњу купатила у кући у вредности од 613 €. Радови су увелико у току и ускоро ће купатило бити готово на радост родитеља и петоро мале дечице који живе у веома тешким условима. Додатне невоље Спасићи су имали недавно када су им у пожару изгореле помоћне просторије до стаје.
Са речи, на дела.
Нема предаје!
