Нисмо заборавили наше великане

Неколико чланова Хуманитарне организације Срби за Србе из Чикага у петка 12. марта кренуло је на пут аутомобилом до Њујорка. Циљева и мотива за овако дугачак пут је било више од само једног, поред промоције организације и сусретања са симпатизерима и члановима СЗС из Њујорка, мотив је био одавање почасти великом Србину, доктору и професору Михајлу Пупину, који је преминуо 13. марта 1935 и сахрањен у Вудловн гробљу у Бронксу, Њујорк.

Дужина пута у једном правцу је око 850 миља и пролази се кроз више Америчкох држава: Илиноис, Индијана, Охајо, Пенсилванија, Њу Џерзи и на крају Њујорк. Из Чикага смо кренули око 15.30, након око 12 сати вожње стижемо у једно мало место у држави Пенислванија и изнајмљујемо мотел како би се мало одморили. После малог одмора настављамо пут Бронкса и у сусрет Пупину. После два сата вожње стижемо до Вудловн гробља и налазимо гроб Михаила Пупина. На велику жалост осим нас никога другог нисмо видели да је дошао да ода почаст нашем великану. Мало смо почитили суво лишће које се налазило поред споменика и упалили црквене свеће које смо купили у једној чикашкој цркви за покој душе Михајла и Саре Пупин.Било нам је драго што смо успели да нађемо гроб и одамо почаст оваквом човеку који је дошао у Америку без новца и брсзо успео да постане професор на Колумбија универзитету,напише књигу и добије Пулицерову награду, научним радом да постане познат, постане оснивач више Српских организација као што су Српски Савез Слога, Коло Српских Сестара и Српска Народна Одбрана….Напуштамо гробље са помешаним осећањима, задовољни што смо успели да после 1350 километара нађемо гроб и уједно тужни што нико осим нас није дошао да ода почаст , наш конзулат се налази у Њујорку, амбасада у Вашингтону који није далеко али нико од представника државе Србије није сматрао да је потребно да један човек као што је био професор Пупин има достојан помен сваке године.Крећемо у правцу Менхетна и налазимо се са члановима и симпатизерима СЗС из Њујорка, после заједничког ручка, крећемо у обилазак града Тајмс Трга, цркве Св.Сава, Империјал Стејт Зраде и нашег једном ресторана у Њујорку под називом Кафана…Овде се наш пут завршио што се тиче Њујорка, кренули смо истим путем назад ка Чикагу око 3 ујутру нових 850 миља/1350километара, осим пар стајања како би сипали гориво и мало се одморили нисмо се нигде задржавали. У Чикаго стижемо око 5,30 поподне у недељу уморни од пута али срећни и задовољни учињеним и оствареним контактима. Сутра је понедељак и нови радни дан, неки су директно отишли на посао а остали у понедељак ујутру се враћају својим редовним пословин обавезама. Драго нам је било да и ово мало слободног времена што имамо можемо волонтерски да посветимо једној искреној ствари као што је рад ХО Срби за Србе….

Не заборавимо своје великане и помозимо својој деци!

ДЕЦА СУ НАША БУДУЋНОСТ!