СЗС посетили Цвијиће и Трифуновиће
Чланови Хуманитарне организације Срби за Србе су обишли две породице из Барајева и Ваљева. У питању су породице Цвијић са четворо деце и Трифуновић са петоро. Наше пријатељице, на чији позив смо кренули у обилазак, су породицама уручили пакете са гардеробом, средствима за хигијену и играчкама, а ми смо искористили прилику да видимо на лицу места који проблеми муче ове породице и договоримо се око евентуалне помоћи. Целу акцију су самоиницијативно организовале Милана и Миа, које су, подстакнуте недавним покушајем одузимања деце породици Трифуновић из Ваљева од стране службеника центра за социјални рад у том граду, одлучиле да обиђу ту породицу, уруче им скромну помоћ и увере се на лицу места у каквим условима живе и са којим се проблемима суочавају.
На њихов позив прикључују се и два наша представника, тако да се сви заједно налазимо у Београду у суботу пре подне, иако се пре тога нико од нас међусобно није лично познавао, па чак ни Милана и Миа!Мала екипа, преко интернета окупљена, упућује се најпре у Барајево код породице Цвијић. Породицу чине самохрана мајка и њено четворо деце Анастасија (12 година), Анђела (10 година), Јелисавета (3 године) и Војин (1 година), који живе у веома лошим условима у изнајмљеном стану у, малтене, подземљу једне зграде. Цвијиће су 2008. задесили проблеми јер је отац умро, а мајка изгубила посао. Прошле године, када умире и други муж, западају у велике проблеме. Живе у изнајмљеном стану за који сваког месеца морају да издвајају 100 евра. Примања су им дечији додатак у износу од 9.800 динара, социјална помоћ у висини од 6.000 и пензија 6.000 динара. Због влаге са којом имају проблем у стану ускоро ће морати да нађу друго стамбено решење. У плану је да се или изнајми други стан или да се купи кућа у неком селу. Остављамо скромну помоћ за Цвијиће и продужујемо ка Ваљеву.
У Ваљеву нас дочекује породица Трифуновић коју чине глава породице отац Милан, мајка и деца Николина (12 година), Крстивоје (9 година), Бојана (6 година), Ивана (4 године) и Милица (3 године). Породица Трифуновић недавно је преживела читаву драму због претње да ће им одузети децу. Представници из центра за социјални рад тврде да деца одрастају у неодговарајућим условима, због чега су хтели да их одузму. Уследила је читава драма, окупљање комшија, долазак телевизије, писаних медија итд. Углавном, сада је донета одлука да се деца не одузимају, под условима који су написмено предати родитељима, а који се тичу бриге о деци (хигијена, редовна исхрана, однос према њима…). Наш утисак, након посете, је да су услови у којима живе сасвим пристојни, поготово ако би их упоредили са условима многих других породица које смо имали прилику да обиђемо. Такође, деца су весела и раздрагана и никако се на њима не може приметити да се родитељи немарно опходе. Породица живи у својој кући којој је потребан кров и спољашња изолација. Општина је обећала материјал за доградњу неколико соба на спрату и крова, а можда и изолације. Део тог материјала је довежен управо током наше посете. У разговору са родитељима сазнали смо каква би им помоћ још била потребна. Изразили су молбу да им се обезбеде кревети за собе кад буду изграђене, фрижидер који уопште немају, нова веш машина, висећа кухиња и наравно одећа и обућа за децу. Наша организација ће што скорије покушати да им обезбеди нешто од наведеног. Иначе, породица живи од дечијег додатка у износу од 8.000 динара и очеве плате у висини од 16.000 који ради у школи, али и код приватника надничи, ради столарију итд. И код Трифуновића остављамо скромну помоћ, поздрављамо се и крећемо назад ка Београду.
У повратку користимо прилику да попричамо са наше две нове познанице, разменимо идеје и договоримо око будуће сарадње. Надамо се да ће се све више поузданих и одговорних младих људи укључивати у овакав вид самоорганизовања, уместо да сви чекају неког трећег да магичним штапићем реши све проблеме који муче наш народ.
