Срби за Србе активни у Црној Гори

Чланови Хуманитарне организације Срби за Србе боравили су од 21. до 24. јуна у Црној Гори поводом завршетка изградње куће породици Драгојевић из Мартинића код Подгорице. То је први велики пројекат организације Срби за Србе на подручју Црне Горе, а спроведен је у сарадњи са манастиром Острог. Изградња куће је укупно коштала 15.000 евра, а радови су при самом крају. Уприличен је и пријем чланова организације код митрополита Црногорско-Приморског Амфилохија, на којем су изложене активности организације и будући планови. Поред Драгојевића, посећене су још две вишедетне српске породице и организован састанак са људима који ће убудуће радити на регистрацији организације и у Црној Гори и бити њена окосница.

Циљеви акције у Црној Гори су били (1) посета породици Драгојевић из Мартинића, (2) обилазак две нове вишедетне породице, (3) пријем код митрополита Амфилохија, (4) разговор са братством манастира Острог о даљој братској сарадњи и будућим пројектима, (5) окупљање нових људи који ће спровести формалну регистрацију организације у Црној Гори, (6) и обилазак више манастира на подручју Црне Горе. Све је успешно спроведено, а следи детаљан извештај. Пут Црне Горе из Београда кренули смо у раним јутарњим часовима у суботу 21. јуна. На самој граници између два пункта смо посетили манастир Куманицу и поклонили се моштима Светог Григорија Куманичког. У разговору са братом Зораном, искушеником у манастиру, сазнали смо више о историјату манастира и на кратко предахнули. Следећа станица је била манастир Дајбабе код Подгорице и поклоњење моштима Светог Симеона Дајбабског. И овде смо топло дочекани и угошћени.У вечерњим сатима стижемо под Острог где се упознајемо са оцем Матејем, који је и руководио целим пројектом и без кога се не би све овако брзо одвијало. Одмах одлазимо и на поклоњење моштима Светог Василија Острошког који је и заштитник и слава организације “Срби за Србе“. Ту је очитана молитва за све чланове и донаторе организације и будући рад, што представља посебну част.

Након тога нас је у својим просторијама примио митрополит Амфилохије. У кратком разговору изложили смо досадашње активности организације и будуће планове, са посебним освртом на Црну Гору. Причали смо о неколико породица које живе у тешким условима и остали смо задивљени владикиним детаљним познавањем ситуације у сваком домаћинству. Охрабрени митрополитовим поукама уручујемо му годишњи извештај наше организације и обећање да ћемо убудуће бити много присутнији на тим просторима него до сада, а након тога одлазимо на коначиште под моштима Светог Василија Острошког и отвореним небом са још неколико стотина поклоника. Недељу започињемо литургијом у манастиру и ручком пре ког смо још једном имали прилику да седимо са митрополитом Амфилохијем и овог пута се упознамо са стањем СПЦ у Јужној и Средњој Америци где митрополит Амфилохије обавља администраторску функцију до избора новог владике. На самом ручку смо имали задовољство да послушамо неколико младих гуслара из уметничког друштва Саборног храма Васкрсења Христовог у Подгорици. Ту су нам се придружили и чланови наше организације из Подгорице и Херцег Новог.Прва породица коју смо обишли тог дана је породица Драгојевић. Драгојевићи су се веома обрадовали нашој посети, а мајка нас је представљала „децо, ово су од сада ваша браћа и сестре„. Најпре обилазимо нову кућу која још није у потпуности готова. Остало је да се ураде спољашња фасада и ситни унутрашњи радови, а предстоји и набавка покућства и опремање куће за шта су већ обезбеђена средства. Нова кућа има 155 квадрата (у једном нивоу) и 4 собе. Добар део материјала је добијен по ниским ценама захваљујући оцу Матеју који је лично ишао по стовариштима, а људи су радо давали попусте на позив монаха из Острога. Посебну захвалност дугујемо и нашим пријатељима из Будве који су донирали санитарије и плочице. Помогао је и домаћин Предраг који је сам извео доста радова и организовао мобе.

У разговору са Предрагом сазнајемо да поседују око 50 ари земље, а са братом и оцем дели шуму што, на жалост, није довољно за издржавање три породице. Стога се бави закупљивањем шума и сечом, али због проблема са исплатом принуђен је да се задужује. У отплати тих дугова (за превоз деце, у продавници…) пуно је помогао манастир Острог, али ће још бити потребно да породица у потпуности стане на ноге како не би морала да улази у нове дугове. Такође, како би зарадио додатан новац, домаћин Предраг за дневницу повремено потера сено и бале. Недавно су добили и краву која даје 20 литара млека дневно, тако да за своје потребе могу обезбедити млеко, кајмак и сир.Након посете новој кући, обилазимо и стару и уверавамо се у заиста катастрофалне (и срамотне!) услове у којима у другој деценији 21. века одраста петоро деце! Кућа је стара преко 150 година и греде на крову и даске на поду су потпуно попуцале. По поду има и читавих рупа, а како су даске климаве мора се пазити куда се гази и туда не сме ићи пуно људи да не би пукло. Притом, висина уопште није мала пошто је у питању спрат! Ствари у кући су неупотребљиве, тако да ће уследити набавка нових за нову кућу.На крају посете Драгојевићима добијамо питање од родитеља како да нам се одуже, на шта одговарамо да је најбољи начин тај да им ова помоћ послужи као подстрек за даљу и још интезивнију борбу за омогућивање пристојног живота деци, али и да се потруде да нова кућа увек буде чиста и уредна, а ствари посложене. А сутра ће, ако Бог да, данас најмлађи Драгојевићи бити у могућности да помогну и неким другим породицама.Следећа породица коју смо обишли је породица Дашић која живи код старе циглане недалеко од Драгојевића. Породицу Дашић чине отац Желимир, мајка Лидија и њихово деветоро деце – Срећко (18 година), Саша (16), Сања (15), Сандра (14), Стефан (11), Бојана (10), Младена (9), Божидар (4) и Светлана која се, на жалост, због сметњи у развоју и психичких проблема налази на лечењу у Бијелој. У овој кући наилазимо на заиста суморну и бесперспективну атмосферу. Манастир Острог брине и помаже породицу Дашић годинамаПородица нема ништа своје јер је избегла из села Дашиновац код Дечана на Косову и Метохији, а из куће у којој сада живи ће ускоро морати да се исели. Немају никаквих примања, осим социјалне помоћи у износу од 122 евра, коју чак примају само једном у три месеца! Манастир Острог разматра које су могућности за збрињавање ове и још једне вишедетне породице из суседне зграде, а ми сазнајемо да би им значили и веш машина и фрижидер.Тужни због безвољности у домаћинству Дашића, на путу ка следећој у разговору са о. Матејем детаљније се упознајемо са катастрофалним положајем у којем се налазе српске избеглице са Косова и Метохије у Црној Гори. Држава Црна Гора се, на жалост, према њима односи дискриминаторски и дан данас. Српске избеглице немају никаквих права, а то се пре свега огледа у немогућности добијања црногорског држављанства које је предуслов остваривања свих права. То држављанство се уручује неким другим народима, док Срби остају дискриминисани због сумње да ће гласати против садашњих власти. Избеглички центри, напуштене фабрике, немање држављанства, немање права, немање посла, немање социјалне помоћи, а онда и сви други проблеми који се на то надовезују у виду сиромаштва, болести и безнађа, суморна су свакодневница и реалност српских избеглица у данашњој Црној Гори!Последња породица коју тог дана обилазимо је избегличка породица Милић коју смо у више наврата и раније помагали углавном у виду намирница и хигијенских средстава. Подсећамо да су Милићи избегли из Ђаковице 1999. године и да имају шесторо деце (најстарија ћерка је удата и има већ троје деце). На жалост, ситуација се од наше последње посете прошле године знатно погоршала. Као што смо већ писали, отац због дисајних проблема мора 15 сати дневно да буде прикључен за инхалатор. Нови проблем који погоршава целу ситуацију је искључење струје са којим се породица због нагомиланих дугова недавно суочила. Дуг је око 6.200 евра, а пошто су у избегличком центру рачуни им дуго нису стизали и није најјасније ко то треба да плати. Отац је принуђен сада да тих 15 сати сваког дана проводи код родбине у потпуно другом крају града. Све то додатно погоршава ионако већ тешку ситуацију у којој се налазе Милићи. Оно што можемо истаћи је да без Цркве ова породица не би опстала

Захваљујући народној кухињи при Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици могу да рачунају бар на топле оброке сваког дана.  Такође, повод ове посете је била помоћ манастира Острог у виду 400 евра за отплату дела дуга за струју како би се стекли услови за поновно укључење струје. То нам је и сам домаћин објаснио речима „да није наше Цркве, храма…“ Преносимо и његове речи у вези земље коју и даље поседују код Ђаковице на Космету, али не могу да је користе: „Нећемо оно да продамо! Није земља на продају!“ Своју муку је осветлио и овим речима „На Косову се снашао само ко је поган био, а ја нисам хтео такав да будем. И нек нисам!“ Овакве речи, чврстина и воља и поред свих мука пуно говоре о овој породици и многим другим српским породицама које су у сличним условима, а нама уливају вољу и нову снагу за све оно на чему предано радимо и у шта дубоко верујемо! Од Милића смо успели да сазнамо да би им значио фрижидер, након чега се опраштамо до наше следеће посете.

Посетом овим породицама завршавамо „радни“ део акције у Црној Гори, након чега настављамо посету манастирима у Црној Гори. Први манастир који смо обишли је Цетињски манастир где смо такође врло срдачно примљени и где смо добили прилику да се упознамо са једном од најбогатијих разница у СПЦ и да целивамо руку Светог Јована Крститеља, мошти Светог Петра Цетињског и честицу Часног Крста Господњег! Након тога обилазимо на приморју прелепе манастире Градиште и Прасквице у близини Петровца и Будве. У Градишту смо се упознали са игуманом са којим смо попричали о манастиру, посетиоцима и нашој организацији, а у Прасквицама смо чак и коначили, тако да нам је заиста част што смо се повезали са монаштвом и у овим крајевима и што смо свугде наилазили на широм отворена врата.

Што се Црне Горе тиче, пошто је то подручје на којем смо до сада имали најмање активности, у плану је да у будућности оне постану што учесталије. Такође, полако радимо на регистрацији организације са људима које окупљамо и који ће се у наредним годинама посветити активностима на плану прикупљања помоћи и помоћи социјално угроженим српским вишедетним породицама у Црној Гори. Сматрамо веома значајном што већу нашу присутност и у овим крајевима у којима су потекли неки од највећих српских умова у историји, а у којима, на жалост, српски народ данас наилази на бројне потешкоће у очувању свог идентитета и у елементарној егзистенцији.