Бројна су херојска дјела која су исказали наши људи током ратних дејстава деведесетих година у Братунцу и околини, када су својим животима бранили нејач и своје ближње.
Oбилазећи на стотине породица сваке године, увек нам најтеже пада када улазимо у домове где су тужне дечије очи свакодневица, а срећа реткост која се тек по некад, веома кратко, појави на њиховим лицима.
Ко каже да се доброчинство и брига о ближњем не исплати? Свако добро дјело, дође кад тад на наплату, као и оно лоше.
Млади, вредни, побожни и дом пун деце. Укратко би тако описали сусрет са породицом Јовановић из Липовице. Сређено мало двориште, скромни пластеник у ком је посађено десетак врста разноразног поврћа, неколико коза и кокошака и кућа под конац.
Породица Здравковић пре неколико месеци преселила се у село Трњане крај Алексинца. Ипак, нови почетак породице која броји седморо деце није онакав какав би се очекивао.
Kao организација која помаже вишечлане породице преко 16 година, трудили смо се да породицама обезбедимо помоћ која би им помогла да стану на ноге и живе нормално.
Поражавајућа је чињеница и сазнање да сте најлепше године свог живота, али и сам живот добровољно ставили на располагање свом народу и држави, а да онда од исте те државе и народа доживите да будете одбачени и скрајнути на друштвене маргине. Не само ви, него и цела ваша породица. Укратко,…
Самохрану мајку Драгану Мајсторовић из Чачка живот није мазио. Четворо малишана заједно са мужем одгајала је у скромним условима у изнајмљеном стану. Нажалост, пре неколико година муж, који је отишао да ради у Русију, одлучио је да тамо остане и више им се не јави.
Седморо деце велико је богатство породице Митровић из Трупала крај Ниша. Једнo другом до увeта, дочекују нас у свом дому. Влага, црни зидови који се љуште, улегао плафон и пропала столарија није оно најгоре што се догађа овим малишанима. Нажалост, пре две године, глава породице отац Иван се упокојио.
Уз пространу равницу долине ријеке Усоре и падина планине Борја, Хуманитарну организацију Срби за Србе пут је довео у срце природе – Бању Врућицу у Теслићу. Густа црногорична шума, свјеж ваздух и тишина, пратили су нас до засеока Јелић поток гдје смо посјетили петочлану породицу Јокић-Вуловић.
Kолико је само финих и племенитих многочланих породица широм Србије? Породица чија су деца скромна, вредна и васпитана, задојена правим вредностима.
Ћерке су мале девојчице, које после израсту у ваше најбоље другарице. Тако кажу маме. А мама Марина ће имати чак шест најбољих другарица. А тате кажу да им ћерке увек украду срца. Тата Мирослав, сад већ има шест „првих љубави”, јер су му све оне украле по део срца.
Породица Зејак живи у Доњем Грбљу између Котора, Тивта и Будве. Поглед на море заклања им само једно брдо. Породицу чине Ристо, Бојана, Сава (8), Јован (4), Петар (3) и Павле (3). У посљедње вријеме стисле су их муке.
Овдје смо рођени и ту остајемо. На боље нијесмо научили, добро нам је и ово! – поручили су Игор и Исидор Петровић. Ова два брата са мајком и породицама живе под истим кровом у старој кући у страдалном селу Велика.
Неизвесна будућност, брига за децу, оскудевање у најосновнијим животним стварима и одсуство слободе. То је укратко свакодневица нашег народа широм косметских енклава, већ више од две деценије.
Живот Призренке Биљане Лолић тешко да би се речима могао описати. Принудно напустивши свој дом као млада девојка, срећу је потражила прво у Сврљигу где се удала за првог мужа, да би се након развода упутила ка Сребреници из које је практично побегла са децом због насиља које је трпела…
Сабласна јесења тишина испратила je чланове Хуманитарне организације Срби за Србе у село Ракино Брдо у Осмацима. Сивило као да је слутило да ћемо се сусрести са тешком људском судбином.
До породице Куч требало нам је више од сат и по времена вожње од Бијелог Поља. То довољно говори о удаљености села Чампари у којем ова породица живи. Горштачким животом живе самохрана мајка Стојанка, Ана (18), Бојан (14), Александар (13), Никола (9) и Андријана (6). Некад их је било више…
У прелепом селу Рађевићи код Пљеваља, пет километара од пута, живе две васпитане и бистре девојчице – Анастасија (6) и Анђела (5). Иако већ крећу у школу, никада нису имале прилику да осете шта су топли дом, функционално купатило, сложени девојачки ормари… Одрастају у старој кући препуној влаге!
Био сам на ратишту, неколико дана и на Кошарама. Борио сам се увек да своје четворо деце изведем на прави пут… Трудим се годинама да нађем пристојан посао, али никако ми не иде.
