Најновије вести

Светосавска академија у Бечу

Светосавска академија у Бечу

Српска Православна Црква приредила је у недељу 23. јануара традиционалну Светосавску академију у градској дворани главног града Аустрије и тако означила крај прославе изузетно значајног јубилеја -150 година постојања Црквене општине "Свети Сава" у Бечу. Нашем удружењу је овом приликом омогућено да промовише свој рад кроз поделу информативног материјала међу присутним гостима, који су дошли у великом броју да заједно са својом браћом по роду и вери, одају почаст ономе што их везује и чини народом.

Детаљније...

Помоћ за Љиљкове и Милутиновиће

Помоћ за Љиљкове и Милутиновиће

У недељу, 23. јануара тројица активиста Хуманитарне организације Срби за Србе обишли су две породице са севера Србије. Испоручили смо помоћ у вредности од око 1.200 евра и овог пута обрадовали 22 особе, међу којима је и 16-оро деце. Помоћ породици Љиљак из Банатског села Неузина била је у виду куповине стеоне краве у вредности од 900 евра, а помоћ породици Милутиновић  из Бачког села Пивнице састојала се од основних животних намирница у вредности од 300 евра. Акцију започињемо поласком из снегом завејаног Београда у 11 сати, након присуства на литургији у храму Светог Димитрија на Новом Београду. После молитве уследило је нећкање од пола сата, али упркос катастрофално лошим временским приликама одлучили смо да ипак, уз Божију помоћ, кренемо и још једном помогнемо ове две надасве напаћене српске породице. Наиме, породице Љиљак и Милутиновић су наши стари "знанци" и породице које су већ добијеле помоћ од наше организације, међутим својим трудом, радом и упорношћу ови људи су свакако придобили наше симпатије и продубили жељу у нама да им још који пут помогнемо како би једом за свагда стали на своје ноге и постали независни од било чије помоћи. Преко Панчева, возећи по равном и плодном банату, и борећи се са наносима снега, око 14 часова стижемо у село Неузина, село познато сваком иоле добром пецарошу и љубитељу риболова са севера Србије. У селу, испред куће на крају сокака, чека нас главом и брадом нико други до господин Славко Љиљак, звани Ђура, глава породице. После срдачног поздрава седамо у кућу, поздрављамо се са госпођицом Катицом, Славковом Супругом, присутном децом и њиховим деком. Са домаћинима смо најпре наздравили, како то и налажу стари српски обичаји, а потом започели тешку дискусију. Тешку, јер живот ових људи није нимало леп и лак, па лепих тема за разговор слабо па и да има. Подсећање на рат , избеглички живот, бежање из родног Сиска, пратња избегличке колоне до Новог Пазара, вишегодишњи смештај у сабирном центру, па одлазак одатле у Банат, немилост, недостатак саосећања па и подсмевање људи према једној тешкој судбини, натерала нас је да добро размислимо чиме човек може заслужити такву судбину. Али упркос свему, Славко, ментално и физички веома јак човек, успео је да крене са дна и створи себи и својима један скоро па нормалан живот, достојан човека овог века. Сада већ имају кров над главом, скроман сточни фонд, константну производњу млека од 200 литара дневно ( које продају локалној млекари ), нешто воћкица у дворишту и скромну башту. Били су у далеко најлошијем положају од свих у селу, а својом упорношћу усправили су се на ноге и заживели, вели Славко.

Помоћ од државе нису добијали, а веровали или не, комесаријат за избеглице први пут их је контактирао пре 15 дана. И још ако се придода нерешен статус Славковог држављанства, онда постаје јасно да ову државу овакви несрећни случајеви никад нису интересовали. Сад им је обећана помоћ око изградње купатила, и све се надају да то неће остати само као обећање, како то обично и бива, већ да ће после 15 година ( а неки чланови породице по први пут у животу ) моћи нормално да се окупају топлом водом. Породица Љиљак не жели да стане на овоме, већ увелико кује планове о увећању фарме, изради мале млекаре и прављењу великог воћњака. Знајући их, нема сумње да ће они то и остварити. А Богу хвала ту је и потомство на коме остаје да имање одржава и шири. Ипак, недавно, десила се још једна лоша ствар. Државни ветеринари, по редовном периодичномветеринарском прегледу стоке, закључили су да 5 јунади и 2 краве болују од болести зване Леукоза, и донели одлуку да им држава болесну стоку заплени!? Тако Љиљци ускоро остају на 4 краве и 2 јунета, па и наша помоћ још више значи како би осигурали своју егзистенцију.

Ми смо им и овог пута изашли у сусрет.По завршетку разговора полазимо са Славком до Сечња, удаљеног 5 километара. У Сечњу потписујемо са њим и са продавцем краве уговор о откупу ове изузетно корисне домаће животиње и забрани отуђивања. По закључењу уговора враћамо се назад на поздрав и сликање и јуначки крећемо пут Пивница, на скроз други крај равне српске Војводине.

Пут смо искористили да свратимо до Новог Сада, ткзв. српске Атине. Тамо се окрепљујемо и точимо гориво, а затим настављамо до породице Милутиновић. У пивнице стижмо око 19 часова, по већ поодмаклом мраку, али добром путу, ако је за утеху. Упаљена светла и граја 7 малишана у дому ове породице казују нам да нас ова породица са нестрпљењем ишчекује. раздрагана деца потрчала су ка нама да се рукују и загрле, и наравно виде шта смо од поклона донели. Сви заједно као један истоварујемо намирнице очас посла, а затим седамо у собу и започињемо шалу и разговор. Упркос тешком животу, немогуће је било не приметити некакву чудну срећу и необичан спокој на лицима Милутиновића.

Родитељи милан и Гордана,насецкали су нам сувог меса и кобасица како бисмо се послужили, а деца су нам за то време показивала своје играчке, свеске и књиге, причала о школи и другарима. Милан је поносно напоменуо да је све што је на столу захваљујући нама, и да је то домаће месо од домаћих животиња које смо им ми у претходној посети узели. Пробали смо мезенце, да их не увредимо, и попили сокић са децом. Затим смо започели разговор о некој будућој помоћи и сазнали да овим сиромашним људима највише значи ако бисмо могли да им обезбедимо још неку домаћу животињу ( крмачицу или козицу ).

Претходна помоћ састојала се у набавци 2 супрасне крмаче, козе и кокошака, а они су то знали да искористе, па су део прасића продали, а део задржали, и успели да дигну сточни фонд на крмачу, 6 прасади, 4 козе и јарца! зато купувином још евентуално једне животиње, могли би да се опораве од глади и сиромаштва, а од продатог млека и меса куповали би храну и умножавали стоку, као и до сада. Места за држање још животиња има, двориште је сређено, и приметан је помак на боље у животима ових људи од када смо их први пут посетили. Од покућства смо приметили да им фале 2 кауча. Уз обећање клинцима да ћемо следећи пут остати дуже и одиграти са њима фудбалску утакмицу као ономад, крећемо назад у Београд.

У повратку, током разговора, схватили смо колико је у ствари мало помоћи потребно вредним људима, како би се они извукли из својих невероватно лоших животих услова и спасили се глади. Ови људи су нама и овој држави подарили оно најбитније, децу и будућност, а на нама је да им помогнемо и покажемо им да нису сами.

Детаљније...

Екмечићима уручен трактор!

Екмечићима уручен трактор!

У суботу 22.јануара представници Хуманитарне организације Срби за Србе из Србије и Републике Српске уручили су финансијски навећу појединачну помоћ од како постоји наша организација! Извршена је званична примопредаја новог трактора, који је пре неколико дана стигао на адресу породице Екмечић у Пребиловцима. Велику захвалност дугујемо Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, који су уплатили 14.305 КМ (7.314 евра) крајем 2010. године на рачун организације за овај пројекат.

Детаљније...

СЗС у посети Матићима у Новом Саду

СЗС у посети Матићима у Новом Саду

Након посете Републици Српској представник хуманитарне организације Срби за Србе из Швајцарске обишао је десеточлану породицу Матић у Новом Саду. Породицу чине самохрана мајка Јадранка и њена деца Милена (26), Милорад (24), Ђорђе (22), Милица (17), Милош (16), Драгана (14), Снежана (14), Предраг (14), и Верица (11). Породица живи у кући од свега 40ак квадрата и много влаге, кућни апарати су дотрајали или већ покварени а и са храном стање није било боље. Живи се од примања у износу од 8.400 динара које Јадранка прима пошто се води као запослена и клиничком центру Приштина. Мајка Јадранка каже да је су трошкови кирије и режија укупно 220 евра па онда није тешко закључити колико тешко ова породица пореклом из Книна долази до "коре хлеба". Треба напоменути да је Јадранким први муж положио свој живот бранећи Српство у Крајини а држава је његовој деци постала маћеха!

Детаљније...

СЗС обезбедили краву на Мајевици

СЗС обезбедили краву на Мајевици

Другог дана посете Републици Српској представници хуманитарне организација Срби за Србе Душан Ђаковић и Добрина Кусмук су посјетили општину Лопаре . У Лопарама наш домаћин и водич био је господин Васлија Обреновић, човек великог срца и велики родољуб иако смо са Васлијем провели тек неколико сати било је довољно да постане део нас и део онога чиме се бавимо. Том приликом, а прије предвиђених посјета породицама, смо се упознали са начелником општине Лопаре др Радом Савићем. На том састанку нам је др. Радо представио проблеме које општина има у збрињавању социјално угрожених и на који начин те проблеме рјешавају. Пријатно нас је изненадио труд који Начелник улаже у прикупљању средстава да ријеши елементарне потребе поменутих породица као и његова жеља да нам олакша обилазак породица које смо издовијли за нашу акцију.

Детаљније...

Са Косова зора свиће...

Са Косова зора свиће...

Представници Хуманитарне oрганизације Срби за Србе 15. и 16. Јануара спровели су 9. по реду велику Божићну хуманитарну акцију помоћи српском народу на Косову и Метохији. Удруженим снагама огранака организације из САД, Аустрије и Швајцарске, а уз већ традиционалну немерљиву помоћ од стране НВО „Мајка девет Југовића“ из Звечана, још једном је успешно завршена набавка помоћи најугроженијим Србима. Овом приликом помогнуто је укупно 11 породица из општина Ново Брдо и Штрпце , као и народна кухиња у Прековцу. Испоручена помоћ износила је око 5.100 евра.

Детаљније...

Уручен рачунар за ђака генерације

Уручен рачунар за ђака генерације

Марини Јовановић из Лепосавића, организација „Мајка девет Југовића“ уручила је лап-топ рачунар, који је поклон Хуманитарне организације „Срби за Србе“ ђаку генерације. Посетиоци сајт-а Народних кухиња сећају се приче о Марини Јовановић, ученику 4-ог разреда средње медицинске школе у Косовској Митровици, која и поред тешких услова за живот успева да се бори са свим недаћама живота, али и да три пута буде проглашена за ученика генерације.

Детаљније...

Срби за Србе поново у Приједору

Срби за Србе поново у Приједору

У првој недељи након Божића представници хуманитарне организације Срби за Србе из Швајцарске Душан Ђаковић и Републике Српске Добрина Кусмук спровели су три велике акције у Српској и тако покушали да улепшају празнике бар некој од многобројних породица које живе на ивици егзистенције. Првога дана посете Републици Српској наша дестинација била је Приједор, а да би се у «љутој крајини» осећали као код своје куће као и увек побринули су се наши пријатељи из кафића «Камењара», наша база и место одакле су се развијали даљи планови!

Детаљније...

Уручена помоћ за малу Дарију

Уручена помоћ за малу Дарију

Хуманитарна организација Срби за Србе у сарадњи са студенским фондом Осмех на дар и пријатељима организације из Београда и Косовске Митровице прикупила је скромну хуманитарну помоћ за малу Дарију Антовић која са својим родитељима живи у Звечану на Косову и Метохији. Двогодишња Дарија је оболела од целебралне парализе и у току је процес опоравка. Помоћ наше организације састојала се у набавци једне струњаче, пилатес лопте, коњићa за љуљање, фластерa за очи, стимулативних играчака и слаткиша у укупној вредности од 4.800 дин.

Детаљније...

СЗС у разговору са општином Лопаре

СЗС у разговору са општином Лопаре

Представници Хуманитарне организације Срби за Србе из Швајцарске Душан Ђаковић и Републике Српске Добрина Кусмук и Васлија Обреновић упознали су начелника општине Лопаре др Раду Савића о активностима ове хуманитарне организације и начину помоћи породицама на Мајевици. Потенцијал Срба у расејању је огроман, и са малим, али редовним појединачним донацијама и омогућавањем да саме породице раде и остварују приход били би у стању да брзо ријешимо виталне проблеме оних који немају довољно материјалних средстава за живот, речено је на састанку.

Детаљније...

Корак по корак до свог крова

Корак по корак до свог крова

Крајем 2008. године је Хуманитарна организација „Срби за Србе“ из Републике Српске успјела обезбједити самохраној мајци Ранки Ћодо са троје дјеце, пристојан смјештај и велику помоћ у намјештају, гардероби, дрвима итд... Захваљујући пријатељима наше Организације и државним службама Републике Српске смо тада успјели обезбједити Милици (15 година), Марку и Милошу (12 година) најнеопходније што је сваком дјетету потребно.

Детаљније...