Најновије вести

Слика није доступна

Кључеви станова солидарности

Зоран Алимпић уручио је данас у насељу Борча Греда II кључеве власницима 216 станова солидарности. Станове, које је за десет месеци изградило Грађевинско предузеће „Градитељ”, добили су запослени у 145 предузећа, установа и државних органа. – Станови солидарности граде се од 1972. године и до сада је на овај начин своје стамбене проблеме решило око 32.000 породица. Међутим, 2001. укинута су обавезна издвајања у Фонд солидарности, али је 2004. године град наставио да из буџета издваја средства за градњу ових станова. Упоредо је реализовао и свој Програм изградње 1.000 социјално непрофитних станова. У уторак, 27. новембра, биће објављен конкурс за продају нових 1.000 градских непрофитних станова. 

Детаљније...

Слика није доступна

Брашно стигло на Космет

Други конвоj братске помоћи и љубави, коjи jе током ове године из Републике Српске стигао Србима на Косову и Метохиjи, омогућио jе наставак рада народне кухиње и пекаре у селу Прековац.Брашно и остале животне намирнице напуниле су празан магацин у овом селу, па су пекари поново могли да засучу рукаве. Колики jе значаj ове пекаре показуjе и податак да се у њоj пече хљеб за око 700 Срба на овом подручjу. Поред социjално наjугрожениjих, хљеб добиjаjу многочлане породице, ученици основних школа... Долазак конвоjа из Републике Српске приjе десетак дана био jе и прилика да се пекара освешта. Владика рашко-призренски Aртемиjе, уз саслужење свештенства ове епархиjе, као и вође конвоjа, протоjереjа-ставрофора Jована Лазичића из бањолучке цркве Лазарице, обавио jе сам чин освештања. Члановима конвоjа, коjи jе из Републике Српске допремио брашно и остале потрепштине Србима на Космету, припала jе част да буду кумови пекаре. - Ево, овдjе већ пет година ради народна кухиња. Епархиjа рашко-призренска и Невладина организациjа "Маjка девет Jуговића", на челу са Светланом Стевић, учинили су много како би помогли нашем народу да овдjе преживи и опстане. Сам почетак jе био тежак, а ни данас ниjе ништа боље. Оскудиjевало се и онда, а и сада, у много чему, а наjвише у хљебу. Зато jе и снимљен филм "Кад би хлеба било више" - рекао jе владика Aртемиjе. Он jе додао да jе Бог услишио молитву Срба с Космета "и надахнуо нашу браћу из Републике Српске да нам омогући производњу хљеба". - Као што воденица треба да има жито, како би га мљела, тако и пекари треба брашно, да би хљеб пекла - напоменуо jе епископ рашко-призренски. Владика Aртемиjе jе посебно захвалио проти Jовану Лазичићу из Бање Луке, коjи jе са своjим сарадницима прикупио стотину тона помоћу за напаћени српски народ на Косову и Метохиjи. Он jе нагласио да jе добро што постоjи присна сарадња епархиjа рашко-призренске и бањалучке. - Народ у Републици Српскоj приjе нас jе преживио голготу. Он зна шта су рат, страдања, прогонство... Зна шта jе неимаштина и зато нас тако добро разумиjе. И претходних година наша браћа су нам прискакала у помоћ, помагала колико су могла. Ми знамо да се ни њима нигдjе не прелиjева, али српски народ са друге стране Дрине препун jе љубави - истакао jе владика Aртемиjе. Кад постоjи љубав у jедном народу, додао jе он, кад постоjи осjећаj братске повезаности и бриге jедних за друге, онда се подиjели и посљедњи залогаj хљеба са своjим братом. - A управо то су учинила наша браћа из Бање Луке! - узвикнуо jе епископ рашко-призренски. Протоjереj-ставрофор Jован Лазичић захвалио jе на топлом дочеку у Прековцу jош топлиjим риjечима... - Aко слиjедимо риjечи Jеванђеља, онда нам ништа не може бити тешко. Ова порука дала jе снагу мом народу и мени, да учинимо оно што можемо. Били смо на Космету краjем марта и ево, почетком новембра. Дониjели смо милодар напаћеном роду нашем. Овим смо показали топлину душе наше и дарежљиву руку из Републике Српске. Нека Господ да стрпљења да останете и опстанете на овом светом простору - рекао jе прота Лазичић.

Детаљније...

Слика није доступна

Синишин поклон деци

Нeкадашњи фудбалски репрезентативац Југославије,"бомбардер из Борова" Синиша Михајловић, отац шесторо деце, показао је да није само велики спортиста и велики тата, већ и велики човек. Он је одлучио да сав приход са његове опрошрајне утакмице, одигране летос на стадиону "Карађорђе" утроши у хуманитарне сврхе. Тако ће шест милиона динара припасти деци без родитељског старања из Дечијег села у Сремској Каменици, а четрии милиона новосадском Савезу за спорт и рекреацију инвалида. Синиша Михајловић, рођен 1969. године, одиграо је 63 утакмице за репрезентацију. У ФК Војводина и Црвеној Звезди је играо као лево крило, да би одласком у Италију, био прекомандован у одбрану. Током каријере је одиграо преко 400 утакмица,освојио је 16 трофеја, између осталих и титулу европског првака са Црвеном звездом. Познат је као један од најбољих извођача слободних удараца у свету. Једини је играч који је у италијанском првенству постигао три поготка на једној утакмици из слободних удараца.

Детаљније...

Слика није доступна

И познати имају срце

У спортском центру "Пинки" у Земуну, одиграна је фудбалска утакмица између екипа "Лавица" и женског фудбалског клуба "Слога". Том приликом сакупљено је 350.000 динара, а цео приход биће уплаћен основној школи за децу оштећеног слуха "Радивоје Поповић" и школи за децу оштећеног вида "Вељко Рамадановић". Екипу "Лавица" су, између осталих, чиниле: певачице Гоца Тржан, Биљана Крстић и Нела Бијанић, професорка Маргит Савовић, кошаркашице Софија Пекић и Зорица Ђурковић, новинарке Сања Шимпрага и Ана Пендић, каратисткиња Тамара Филиповић, мис фитнеса Александра Рапајић, рукометашица Стана Вуковић... За музички део програма побринула се група "Дуња флеш" и плесни студио "Ритмус дел мондо и салсербија".

Детаљније...

Слика није доступна

''Стара Рашка'' у Шведској

Уз благослов владике скандинавско-британског, ускоро ће на северу Европе да заживи  „Стара Рашка“, која би окупила људе добре воље, уз напомену да само у Шведској живи и ради око 120.000 наших сународника. По мишљењу Његовог преосвештенства г. Доситеја, у Стокхолму треба основати филијалу Организације за скандинавско подручје епархије, а то значи Шведску, Норвешку, Финску и Данску, а потом у Лондону за британско подручје епархије. То је резултат разговора које је делегација Хуманитарне организације „Стара Рашка“ из Београда водила са епископом Доситејем у манастиру Покрова пресвете Богородице у близини Халмстата. Руководство Организације на челу са председником Војином Вучићевићем упознало је Његово преосвештенство са циљевима, пројектима и досадашњим резултатима у настојањима да се спречи да Рашка област доживи судбину Косова и Метохије, да се сачувају села у овом делу Србије и поправи демографска структура српског живља које се претећи исељава, напуштајући своја огњишта и Рашку област. Делегација „Старе Рашке“ боравила је у Шведској као гост Српског савеза, који је пригодном манифестацијом у организацији Удружења „Крајишник“ из Халмстата, прославио 15 година постојања. Гајећи већ неколико година присне везе са овом организацијом, посебно њеним председником Николом Јанићем, који је и запажени донатор, делегација Организације увеличала је прославу и искористила прилику да представи оно што чини за извеснију будућност Рашке области. У делегацији су поред председника Војина Вучићевића, били и Радивоје Петровић, председник Управног одбора, проф. др Војислав Миловановић, извршни директор, Раде Прелић, секретар Управног одбора, као и гости Рада Ђуричин, драмска уметница, проф. др Мирољуб Јевтић, професор на ФПН у Београду и Миша Бранковић, ликовни уметник, са изложбом фотографија на платну мотива са Свете Горе односно манастира Хиландар. Својим казивањем текстова Моме Капора Рада Ђуричин је у програм слављеника унела мало атмосфере из старог краја, а професори Миловановић и Јевтић су говорили о значају иницијативе коју већ осам година спроводи Хуманитарна организација „Стара Рашка“.

Детаљније...

Слика није доступна

„Невидљива” деца Старог града

Свратиште за децу улице у Дринчићевој улици број 24 у Београду је једина установа у Србији која се бави проблемом „невидљиве деце”. Феномен „невидљиве деце” је заступљен у свим деловима света и то су деца која живе и раде на улици, а нису „видљива” за систем и институције. Свакодневно су у контакту са системом, али су „невидљива”, јер нису регистрована, немају матични број нити здравствено осигурање. – Ово је још пилот-пројекат и добили смо средства за девет месеци који истичу у априлу следеће године. То нам је највећи проблем, јер без новца не можемо да одржавамо Свратиште и да на тај начин помажемо деци улице – тврди Милица Ђорђевић, координатор пројекта Свратиште за децу улице.Према речима Михаеле Јанша, програмске сараднице у Фонду за социјалне иновације, овај пројекат би требало да пређе у надлежност града Београда или Секретаријата за социјалну и дечју заштиту.– Мислим да постоје велике шансе да Свратиште од априла финансира нека од ових институција, или можда друге на нивоу града – каже она.Кроз Свратиште је од отварања у августу 2007. године до данас прошло 166 деце и младих од шест до 25 година. Многе од њих су родитељи оставили на улици још као мале, па су читав живот на њој. Насељавају се у напуштеним вагонима, шахтовима, рушевинама старих зграда…Пројекат у Дринчићевој 24 је у потпуности заснован на принципу добровољности. Деца долазе да се окупају, угреју, нахране, а затим опет одлазе на улицу.– У томе и јесте основна разлика између свратишта и прихватилишта. Деца углавном овде не ноће, иако имамо три кревета где могу да преспавају у случају нужде. Ми смо ту да им пружимо уточиште у току дана, као и стручну помоћ психолога, социјалних радника и лекара – рекла је Ђорђевићева.

Детаљније...

Мокрицки добили намештај

Мокрицки добили намештај

 Самохрана мајка Жељка Мокрицки, из наше рубрике "Српске хероине", са шесторо деце, као што смо вас обевестили 29.августа, уселила је у кућу у Сремској Митровици захваљујући несебичној донацији једне племените госпође из Новог Сада. Мокрицки су избегли из Славоније, потуцали се од немила до недрага, остали без оца Бошка, и истерани из стана 18 дана боравили под најлоном на улици. Ганута тужном судбином ове избегличке вишечлане породице племенита госпођа им је крајем августа купила кућу, коју је ових дана потпуно опремила савременим намештајем и белом техником.  Има још једна лепа вест. Син Лазар је добио посао тако да породица Мокрикци више не зависи од социјалне помоћи.

Детаљније...

Слика није доступна

Цигла за Новаковиће

Борка и Миливоје Новаковић,са шесторо деце су прогнани 1995 из кнежевског села Имљани. Скрасили су се у околини Српца, у селу Ситнеши, где већ десет година покушавају да направе нови дом и крену живот испочетка. Ових дана их је обрадовала делегација Средњошколског центра "Петар Кочић" из Српца која им је донела новац (1.300 марака) за куповину цигле, кога су прикупили ученици у акцији солидарности коју је организовао педагог Жарко Брканлић. У овај Центар иде двоје Новаковића, Дијана и Дуја. Деца Далиборка и Далибор су основци, а Драгана и Драган су завршили школу, али нигде не раде.

Детаљније...

Слика није доступна

Већ рођене прве бебе

Након годину дана, колико траје програм вантелесне оплодње о трошку државе, и рођења првих беба, проценат успешности две клинике у Београду је око 30 одсто, што је у границама светских резултата. Парови који не могу да на природан начин постану родитељи могу свакодневно се пријављују гинеколошко акушерским клиникама у Вишеградској и „Народном фронту“, а држава ће пројекат 1.000 вештачких оплодњи финансирати и даље. Програм је почео у октобру прошле године, а у обзир долазе парови не старији од 38 година, који бар две године безуспешно покушавају да добију потомство. У ГАК „Народни фронт“ до краја јула је урађено 275 вештачких оплодњи, а до сада се породило девет жена које су прошле процедуру. Др Елијана Гаралеић из ГАК „Народни фронт“ каже за „Блиц“ да је пре уласка у програм неопходно урадити читав низ анализа и прегледа, па тек онда може да се приступи поступку вештачке оплодње. Многи од парова бивају одбијени, јер треба да лече одређене инфекције или реше хормонске проблеме, али и због тога што постоји могућност да потомство добију на једноставнији начин. - Тек након свих анализа и неопходне стимулације ради се ембриотрансфер, односно квалитетни ембриони се убацују у материцу жене. Након ове интервенције жена има шансе да остане у другом стању, а најраније за 14 дана могуће је и утврдити да ли је дошло до зачећа. Наш проценат успешних вантелесних оплодњи је мало већи од трећине, што је сасвим задовољавајуће - рекла је др Гаралеић. У ГАК КЦС у Вишеградској „обрађено“ је 229 пацијенткиња. Број пријављених је био далеко већи, али су парови морали да буду враћени на додатне анализе. - Пре три недеље нам се пријавило чак 150 парова. Након што смо их позвали, установили смо да само три пара испуњава услове, иако смо им приликом пријављивања објаснили да морају да имају урађен хормонски статус не старији од годину дана, спермограм, колпоскопски преглед грлића материце... - објашњава др Иван Тулић из Вишеградске. Проценат успешности вантелесних оплодњи и у овој установи се креће око 30 одсто. Захваљујући додатним средствима Министарства здравља програм се наставља. Како да се пријавите Парови заинтересовани за вантелесну оплодњу о трошку државе могу директно да се пријаве у ГАК „Народни фронт“ и у ГАК КЦС Србије у Вишеградској и није им неопходан упут. Том приликом ће сазнати које је анализе неопходно урадити да би се ушло у програм вантелесне оплодње.

Детаљније...

Слика није доступна

Мање сиромашних у Србији

Више од 450.000 људи у Србији има „социјалну карту” и добија помоћ државе, односно 300.000 породица прима дечји додатак, а 150.000 је корисника материјалне помоћи.

У Србији се налази 3.900 хранитељских породица, колико их нема ни у једној земљи у региону. Број сиромашних у последње четири године је ипак смањен применом Стратегије против сиромаштва. Тачније да је 2003. године, када је усвојена, било 12 одсто становништва које је живело испод границе сиромаштва, а да је до прошле године тај проценат смањен на 6,8 одсто. Успостављена је редовна исплата помоћи и проширена мрежа домова и прихватилишта за материјално угрожене, а за следећу годину најављена је градња 20 нових домова за старе.

Детаљније...

Слика није доступна

Помоћ деци у Љипљану

Преносимо вам саопштење замољени да га објавимо:Драга браћо и сестре,

У оквиру Српске православне акције “Сабор”, под окриљем Центра за истраживање православнога монархизма, под високим покровитељством Њ.К.В. Кнеза Александра  Карађорђевића,у Немачкој почела акција прикупљања помоћи за основну школу “Браћа Аксић”, Липљан, Косово и Метохија.Са истуреним одељењима у селима Старо Грацко, Рабовци и Суви До, школу похађа укупно 193 уценика, који се налазе у веома тешкој ситуацији. Настава је до 22.01.2006 више од шест година извођена у приватној кући, у неадекватним условима. Многи њихови суграђани су, од уласка НАТО снага, убијени, киднаповани и рањени. Било је на стотине бомбашких и физичких напада на Србе. 17.03.2004 запаљено је 39 српских кућа и убијен Србин, инвалид, на очиглед мајке и сестре. Школа нема струју и грејање.Пошто је зима већ почела, најљубазније молимо све добронамерне људе широм света, да у оквиру својих могућности, директном уплатом новца на рачун школе, помогну куповину дизел-горива, чиме би се омогућило одржавање наставе у релативно нормалним условима.

Број рачуна школе за уплате из иностранства гласи:542700 – 07 – 1226731136,  Комерцијална банка А.Д. БеоградСва удружења, хуманитарне организације и појединци, који  желе помоћи рад на прикупљању хуманитарне помоћи за основну школу “Браћа Аксић”, могу се јавити на:

Саша Јовице МишковићAm Alten Backhaus 3,  21739 Dollern,  Deutschland, www.ljubicevo.de , Telefon: +49 (0) 4163 809 331,Fax: + 49(0) 4163 809 331, Mobil: +49(0) 173 201 3176

Детаљније...