Сурове планине стварају велике људе. Ово су Шљивићи из Попова који сваког дана до школе пешаче 8 километра!
Пут нас опет наноси у Топлички округ. Када смо прошли Блаце кренули смо ка селу Попова које се налази недалеко од града, да бисмо се затим упутили ка засеоку Кавгалија. Потом нас је сачекао изузетно лош пут којем, на прву, није било краја. Касније смо сазнали да је раздаљина тог дела 4 километра и да то неко сваки дан мора да препешачи у оба правца. Домаћини, већ забринути јер сигнала нема, изађоше на пут да нас дочекају.
У овој планини са изузетним природним богатствима, а истовремено и суровим условима за живот пребива породица Шљивић. Отац Добривоје са својом супругом Јулијаном одгаја троје деце: Страхињу (15) који иде у школу за кувара у Блацу, Милицу (12) и Валентину (7) које су основци, а свима је заједничко јутарње пешачење од чак 4 километра!
„Раније сам секао дрва, обезбеђивао породицу а сад не могу ни за себе, деца нису трпела, а богами сад дошло тешко време.”– почиње нам причу, видно намучени отац Добривоје, који се иначе разболео пре пар година када му је прорадио тумор на плућима. Сада услед болести и терапије коју прима не може да ради па је утом живот још тежи за Шљивиће.
„Неки пут по целу ноћ не могу да спавам. Ај’ што имам болове него ухвати мисао не можеш да заспиш. А не знаш где ћеш. Да могу да одстраним то код мене, да се нешто реши са мислима најбоље би било ал’ не може.” – наставља нам Добривоје причу о томе са чим бије највећу битку поред тумора.
Морамо да напоменемо да је Добривоје без поговора пошао на Косово и Метохију и био на бранику отаџбине када је то било потребно. Борио се колико је могао али су последице остале до дана данашњег.
Живела је породица до пре пар година у просторијама школе у Попову које су им биле дате на коришћење. Сналазили су се Шљивићи колико су могли, али су почели проблеми са смештајем, како кажу оџак се запушио, појављивале су се чак и змије а онда нису имали другог решења. Вратили су се на планину у кућицу коју је Добривоје почео још давно а која никад није завршена како треба. Сада су тренутно фунцкионалне две просторије, кров је поприлично лош, а додатни проблем им прави и то што нема оџака.
„Надничиш, бедникујеш, свако те уцењује. Имаш болесног човека, три детета. Идеш за неке бедне хиљаду, хиљаду ипо, две динара. А то даш у продавницу да им донесеш. Вредност нема никакву јер инфлације велике.” – жали нам се и мајка Јулијана и томе како преживити у овим суровим условима па наставља: „Деци би било најнеопходније током школовања, током рада, током његове болести да буду негде на путу, негде ближе.”
“Мама дај ми нешто да ми да снагу да изађем. Па онда она седне, ја јој дам сендвич, и онда она крене полако на свој пут.” На овај начин мала Валентина, коју поред наметнуте кондиције краси и прелеп осмех, изгура своја свакодавна искушења.
Стога, Хуманитарна организација Срби за Србе покреће велику акцију прикупљања новца за вредну породицу Шљивић из Попова. Позивамо све донаторе и људе добре воље да нам се прикључе и на тај начин обезбедимо нови дом Шљивићима који више неће морати да пешаче свакодневно, а њиховим родитељима миран сан!
