Вести

Приликом усељења, млади супружници, Данило и Јелена и њихови малишани Тијана (5), Павле (4) и Милена (1), нису скидали осмијех са лица.

„Нека вас Бог благослови!“ – део је текста захвалности којим смо дочекани испред нове куће породице Митровић у месту Четирце у Северној Македонији, а која је саграђена уз помоћ донација наших великодушних донатора са свих страна света.

Људи сте од речи, нема шта. Пуно вам хвала за ово што сте нам обезбедили – прво је што нам је рекао Слободан Тртовић, уз чврст стисак руке, када нас је дочекао на свом имању у селу Дебеља крај Нове Вароши.

„Ништа више није као прије, од кад мајке нема теже је све. Много нам недостаје”, поручили су Ненад (14), Стефан (13) и Драган (11), дјечаци који дане проводе учећи, играјући фудбал и надничећи са оцем.

Готово да нема куће и породице у Црној Гори а да нисмо срели име Василије, дато по великом светитељу Светом Василију Острошком, тако је и овај пут било код породице Гојковић из села Велике код Плава. Вриједни домаћин Милета са својом супругом Миленом има чак четворицу синова, поред најстаријег Василија…

Малено село Габош, које се налази тридесетак километара западно од Вуковара, у своје златно доба бројало је и до хиљаду душа. Данас, као и у већини села сличног типа, траје борба за сваког становника, посебно за оне млађе старосне доби.

Jедна од најпотреснијих прича и породица са којом смо се сусрели у нашем дугогодишњем раду је седмочлана породица Илијин из Новог Милошева.

„Шест година сам самохрана мајка. Били смо дуго подстанари. Задње где смо живели био је модификован кафић, нико није хтео да ме прими са четворо деце”, описала нам је Маја Барна из Новог Сада проблеме са којима се дуго година суочавала.