Актуелни пројекти

Десеточлана српска породица Крковић живи у прелепом, али и суровом пределу Колашина, у Црној Гори.

„Ништа више није као прије, од кад мајке нема теже је све. Много нам недостаје”, поручили су Ненад (14), Стефан (13) и Драган (11), дјечаци који дане проводе учећи, играјући фудбал и надничећи са оцем.

Драган Величковић био је полицајац на Косову и Метохији до 2013. године, када је отишао у пензију.

Саша Арсић је 2005. године услед тешких животних услова морао да напусти село Извор, код Новог Брда, на Косову и Метохији. Један је од, нажалост, многих Срба који не могу да обезбеде подношљиву будућност у јужној српској покрајини.

Готово да нема куће и породице у Црној Гори а да нисмо срели име Василије, дато по великом светитељу Светом Василију Острошком, тако је и овај пут било код породице Гојковић из села Велике код Плава. Вриједни домаћин Милета са својом супругом Миленом има чак четворицу синова, поред најстаријег Василија…

Малено село Габош, које се налази тридесетак километара западно од Вуковара, у своје златно доба бројало је и до хиљаду душа. Данас, као и у већини села сличног типа, траје борба за сваког становника, посебно за оне млађе старосне доби.

Породицу Делић чине отац Рајко, мајка Васиљка, као и деца Драгослав (16), Горан (14), Стеван (12), Марија (10) и син из Рајковог првог брака који живи у Београду али је често код њих, Ристо (27).

„Шест година сам самохрана мајка. Били смо дуго подстанари. Задње где смо живели био је модификован кафић, нико није хтео да ме прими са четворо деце”, описала нам је Маја Барна из Новог Сада проблеме са којима се дуго година суочавала.

Обилазећи породице које чекају на помоћ свих нас, овога пута стигли смо у Ужице. Гостољубиви, благонаклони и срдачни, такви су Ужичани. Овакав дух и гостопримство, затекли смо и на кућном прагу породице Кривокапић. Како смо се приближили њиховом дому, пружена нам је радосна добродошлица од најмлађе Милијане (4) која болује…

„Немамо ништа, по два-три дана не буде ни хлеба. Деци за рођендан купимо сок и наспемо сваком по пола чаше. Још се није десило гости да нам дођу. Много је тешко”, болно и уз дуге паузе прича Елена, мајка петоро деце. До породице Маринковић воде утабани трагови сиромаштва кроз село…

Стара трошна кућа, попуцали зидови, кухиња без плафона реалност су за породицу Малешев која живи у северном делу наше земље, тачније у Старом Бечеју. Мајка Ђуја, која је пре 7 година остала самохрана мајка услед губитка супруга, има чак четворо деце а то су  Јован (22) Исидора (18), Урош (9)…

„У лаку је лако добар бити, на муци се познају јунаци!” Један од јуанака ове приче је мајка Милена, која је као дете протерана са свог дома у злочиначкој акцији названој Олујa. Данас скоро 30 година касније од тих немилих догађаја, сведоци смо да исти ти људи које су наши…

Пре три године, Данијела Матић из Велике Моштанице, надомак Београда, на себе је преузела улогу оца и мајке. Постала је стуб куће и једини ослонац својој деци, када је остала без супруга Мирослава, који је преминуо услед можданог удара. Данијела и њено четворо деце: Теодора (17), Илија (16), Павле (12)…

Пријатно смо се осетили приликом посете насељу Прогар крај Сурчина, где се налази породични дом Јанковића.

Пре шест година, када је Слађана Кубуровић била трудна по трећи пут, у шестом месецу, напустио ју је муж. Како нам кроз сузе прича, отишао је за другом женом. Храбра мајка није имала избора.

У дом породице Јевтић-Вучетић из Малог Зворника дошли смо након трагичних вести. Породица je недавно изгубила супруга и оца, Горана, хероја са Кошара који је преминуо од рака желуца после дуге и тешке болести.

Иако често мислимо да су наши проблеми највећи и нерешиви, као да ударимо главом о зид када сретнемо борце какви су Дарко и Ивана из Јагодине, родитељи седморо деце од којих је троје са сметњама у развоју.