У источном делу Шумадије, у општини Рача, Никола и Наташа Рибаћ свакодневно брину о ономе што највише краси човека, а како нам вели и наш чувени песник Љубивоје Ршумовић – и свет. И заиста: Николина и Наташина деца су украс света, њиховог, али и нашег. Она су и главни разлог…
Страх, неизвесност и стрепња… то су први утисци који су нас дочекали приликом посете породици Хорњак из Мошорина. Једна тешка животна прича која никога не оставља равнодушним и поставља питање свима нама, колико смо спремни да помогнемо онима којима је помоћ најпотребнија?
Брига око једног детета, и његово правилно одрастање, захтева да родитељи буду што присутнији, што је данас посебно изазовно. Да проводе време са дететом, уче га, васпитавају, ослушкују потребе које има, препознају таленте. Да истовремено и сами уче уз децу и напредују. Да брину о детету. А то је тек…
„Имао сам отворену рану, морао сам да оперишем вене на нози. Нажалост, нису баш имали разумевања за боловање. Боже мој, сад бар имам више времена да сакупљам материјале и растављам аутомобиле. Заради се две-три хиљаде динара по једном. Да станем не могу кад имам децу, мора да се ради”, започео…
Једно од највећих родитељских брига за своју децу је засигурно да ли имају свој дом и да ли имају нормалне услове за одрастање. Иако су то ствари које се подразумевају, нажалост у данашње време, услед бројних околности, инфлације и свега што је задесило савременог човека, ти нормални услови су упитни…
У времену у ком свега има, љубав и разумевање насушна су потреба. Кроз различите облике неразумевања и мањка љубави, још као деца, пролазили су супружници Стеван и Ирена Бућко, из маленог места Сремске Лазе, које се налази за који километар ближе Винковцима, него Вуковару.
Теренски рад у хуманитарној организацији, каква је наша, доноси доста различитих сусрета, прича и упознавања. Ипак, колико год дуго да радимо овај посао и колико год тешких сцена да смо видели, сваки нови сусрет са социјално угроженим породицама поново нас уздрма из темеља.
Тешко да ће икада овакви случајеви доспети у жижу јавности, осим захваљујући труду оних који живе косовски завет целим својим бићем свакога дана.
Крајем марта посетили смо породицу Анђелковић, једну од најбројнијих породица у општини Трговиште, и једину породицу са децом у селу Црновце. Мајка Тијана (27) је прво дете, Огњена (12), родила са свега 15 година, а са 17 година већ је имала и ћерку Неду (10). Она и супруг Слободан (36)…
Успели су у својој намери они којима је то био циљ – да српско становништво са некадашњих 43% сведу на ниво статистичке грешке у граду Сиску и његовој ближој околини. Толико је успешан био тај вишедеценијски нечовечни подухват, да су сада припадници српског народа приметни само у траговима у овом…
Неке породице имају велике егзистенцијалне проблеме, услед крајње немаштине, незапослености, а нажалост неретко и лошег здравственог статуса неког од чланова. Друге живе у нешто бољим условима, али и даље не могу саме да унапреде своје услове. Знају конкретно шта им треба и како би им то дало ветар у леђа.…
Седмочлана породица Богдановић из Београда је прешла у Чачак где у Јездини на обронцима Јелице завршавају изградњу породичне куће. Припомогле су у изградњи и Богићева и Жељкина породица, радили су додатно поред својих послова, па је кућа при крају и стварно ће Дуња (16), Наталија (14), Василија (11), Богдана (7),…
„Вук нам је једном дошао у двориште и напао јагње. Много сам се уплашила и од тада не смемо да идемо далеко од куће. А у њој има пуно пукотина јер је клизиште помера. Буквално се цела кућа креће и попушта полако. Тата каже да смо у опасности и да…
Надомак Чоке, у мирном банатском селу Остојићево, живи вредна и сложна породица Видојковић, која својим трудом и упорношћу показује пример једне здраве и чврсте породице.
Надомак манастира Прохора Пчињског, у селу Јабланица, општина Бујановац, у прелепом, али суровом и забаченом крају југа Србије, живи породица Јовчић. Далеко од градске вреве, али и далеко од основних услова за живот.
Као да није довољна сва мука коју са собом носи живот преосталог нашег народа у једној сиромашној косовско-метохијској енклави, као да је потребно још. Сами, упућени искључиво једно на друго, у кући старој готово стотину година, животаре мајка Ивана Јовановић и њен син Лазар (20).
Деветоро деце имају Ненад Јовановић и његова супруга Милка из Доње Полошнице, у општини Косјерић. Најстарији су Милош (17) и Душан (16), који болује од дијабетеса. Обојица заједно живе у дому у Пожеги, где похађају средњу пољопривредну школу. Три године млађа од Душана је Анђелка (13), ученица седмог разреда. Мила…
Свакодневни проблеми, незадовољство ситницама и ужурбаност данашњице често нас заслепе да видимо, а потом и да ценимо оно што имамо. Много тога подразумевамо, а тек када то изгубимо, схватимо колико смо били богати и колико нисмо умели да ценимо дарове које нам је Бог дао.
Свако дете је Божији благослов. Постати родитељ и остварити се у тој улози једна је од највећих животних радости, а како изгледа када та радост дође четвороструко, уверили смо се у дому породице Ранков из Новог Кнежевца.
У селу Крушчић, у општини Кула, живи породица Галамб, која се свакодневно бори да својој деци обезбеди основне услове за живот. Родитељи Горан и Ивана подижу петоро малишана: Тамару (10), Страхињу (7), Немању (9), Теодору (5) и најмлађу Хелену (3), док Ивана из првог брака има две ћерке, Браниславу (25)…
