Породица Јовановић из Болеча, у општини Грoцка, броји петоро децe. Гојко (53) и Данијела (43) су срећни родитељи Катарине (9), Лазара (8), Емилије (7), Вукашина (6) и Анастасије (5).
У северном делу Мокрина, у општини Кикинда, једну улицу северније од речице Златице, сиромашна седмочлана породица Мијуцин једва склапа крај са крајем. Отац Милан и мајка Анђелија одгајају четворо деце и унуку под кровом веома трошног и за живот врло несигурног кућерка.
Ако смо са Богом чега се бојимо, ако нисмо чему се надамо – речи су нашег блаженопочившег Патријарха Павла. Сведочењу ових речи, уверили смо се у селу Леце крај Медвеђе, када смо посетили дивну породицу Божић. Ову породицу чини самохрана мајка Ивана која има чак четворо деце Николу (16), Андрију…
У вишегодишњем раду који броји ускоро две деценије нашег деловања, свакодневно се сусрећемо са разним породицама, (не)условима у којима живе, разним проблемима који отежавају њихов живот… и таман кад помислимо да смо све видели, сваки пут нас изненади нека нова прича. Овај пут, то је била породица Медурић- Шошић која…
Шесторо дјеце – није баш чест случај да чујете да неко има толико дјеце, а чак ни да нађете на нашој страници којој је помоћ вишедјетним породицама главни фокус. Е па шесторо дјеце су изордили Зоран (51) и Славица (47) Туфегџић из Брчког. Скромна и лијепа породица код које су…
Подстанарски живот може бити изузетно тежак и непредвидив, посебно ако једва састављате крај са крајем. Бити стално подложан променљивим правилима и одлукама од стране власника некретнине у којој боравите, ствара осећај несигурности. Финансијски терет плаћања кирије сваког месеца додатно оптерећује буџет, и када је све друго у реду. Код породице…
Примјери чојства и јунаштва – назив је књиге једног од најславнијих црногорских војвода Марка Миљанова. Иако сад, хвала Богу не живимо у вријеме сукоба и страдања, итекако могу да се покажу примјери чојства и јунаштва на дјелу. Један од таквих примјера је свакако породица Нилевић која у данашње вријеме одгаја…
Како наша организација стиже у свако село и место где је помоћ потребна, тако смо сада први пут дошли до Горњег Љубиша, прелепог места са нетакнутом природом и великим природним богатством надомак Златибора. Баш у том, рекло би се идиличном месту, живи породица Минић у не тако идеалним условима за…
„Моја деца све раде. Како устану среде кревет, па кад ми седнемо кафу да попијемо, они чајеве пију. Помажу око ручка, хоће код животиња и у башту. Ови жуљеви су им јер су ми помагали да круним кукуруз. Волео бих да их бар некад наградим сладоледом јер препричавају стално како…
Радост и осмеси на лицима најмлађих чланова породице Младеновски из села Ранковци код Криве Паланке, зраче невероватним оптимизмом. Помислио би човек да су то најсрећнија деца на целом свету и да живе у сваком изобиљу. Ипак, њихова стварност је другачија. Кућа у којој живе, јесте новијег датума и чврсте грађе,…
Када обилазимо Црну Гору, сплетом околности село Велика нам је постало једно од омиљених стајалишта и дестинација.
Десеточлана српска породица Крковић живи у прелепом, али и суровом пределу Колашина, у Црној Гори.
„Ништа више није као прије, од кад мајке нема теже је све. Много нам недостаје”, поручили су Ненад (14), Стефан (13) и Драган (11), дјечаци који дане проводе учећи, играјући фудбал и надничећи са оцем.
Драган Величковић био је полицајац на Косову и Метохији до 2013. године, када је отишао у пензију.
Саша Арсић је 2005. године услед тешких животних услова морао да напусти село Извор, код Новог Брда, на Косову и Метохији. Један је од, нажалост, многих Срба који не могу да обезбеде подношљиву будућност у јужној српској покрајини.
Готово да нема куће и породице у Црној Гори а да нисмо срели име Василије, дато по великом светитељу Светом Василију Острошком, тако је и овај пут било код породице Гојковић из села Велике код Плава. Вриједни домаћин Милета са својом супругом Миленом има чак четворицу синова, поред најстаријег Василија…
Малено село Габош, које се налази тридесетак километара западно од Вуковара, у своје златно доба бројало је и до хиљаду душа. Данас, као и у већини села сличног типа, траје борба за сваког становника, посебно за оне млађе старосне доби.
„Душа ме боли што не могу да им обезбедим кућицу неку, да не одрастају у овом собичку од 10 м2. Ја сам им отац и мајка, а често и једини друг. Мајка их је давно напустила” – каже Негомир Луковић, самохрани отац Ђорђа (12) и Анастасије (11).
Породицу Делић из Обреновца чине отац Рајко, мајка Васиљка, као и деца Драгослав (16), Горан (14), Стеван (12), Марија (10) и син из Рајковог првог брака који живи у Београду али је често код њих, Ристо (27).
„Шест година сам самохрана мајка. Били смо дуго подстанари. Задње где смо живели био је модификован кафић, нико није хтео да ме прими са четворо деце”, описала нам је Маја Барна из Новог Сада проблеме са којима се дуго година суочавала.
