У скромним просторијама у којима се осећа мирис влаге, живи породица Трифуновић из Врбаса. Саво Трифуновић и Вијолета Ракитић, свакодневно се боре за бољи живот своје деце. Јован (17), Ана (15), Јована (12), Марија (11), Јелена (10), и Марина (9), сведоци су њихове непоколебљиве воље да им обезбеде светлију будућност.…
Овoга пута, наша организација ишла је на северни део наше земље, тачније у место Меленци код Зрењанина, да обиђе још једну вишедетну породицу којој је потребна наша помоћ. Дечија игра, раздраганост и љубав је оно што смо затекли у дому Ковачевића. Мајка Вишња и отац Раде са својих петоро деце…
Велико дуговање за струју, куповина дрва за огрев на рате, позајмљивање новца да би њена деца као и сва друга ишла на излет са школом, немогућност да се купи слушни апарат који полако губи своју функцију и огромна неизвесност како прехранити и обући тих четворо малишана, само су део брига…
Усред брда и зелених поља, у малом селу Доња Сипуља код Лознице, живи породица Тубић-Тодоровић. Седам душа под истим кровом у три просторије. Земљани под и плафон који изгледа као да ће се сваког тренутка срушити њима на главу – сурова је свакодневица за ову многочлану породицу.
У селу Петровчић, општина Сурчин, живи петочлана фамилија Рајковић, једна од више стотина породица које Хуманитарна организација Срби за Србе планира да помогне ове године! Породицу Рајковић чине отац Дејан, мајка Нина и деца Јана (15), Петра (13) и Симеон (10). Нажалост, ни Дејан ни Нина нису стално запослени. Дејан…
У малом селу Мраморок код Ковина, живи породица Дамњановић. Породицу чине отац Саша и петоро деце: Никола (22), Невена (20), Ненад (18), Стефан (15) и Михајило (12).
Болест детета је нешто што вас као родитеља паралише. Није пријатно проживљавати ни најобичније вирусне прехладе које дете добије, а да не говоримо о муци која се односи на трајна и озбиљнија обољења, са којима ћете се суочавати током целог живота. Самохрана мајка Љиљана Дукић из Обреновца, још увек има…
У Рајковцу, недалеко од Младеновца, имали смо прилику да упознамо једну младу и предузимљиву породицу. Одлучни да сами себи створе све што је потребно, супружници Марко и Александра, чине све што је у њиховој моћи, да својим малишанима Филипу (8), Луки (5) и Анђели (3) обезбеде сигуран кров над главом…
Када је тешко и када животне муке притисну преко свих граница ваших могућности, у тим моментима се најбоље открије ко је од чега саздан. Да се на муци познају јунаци, показала нам је управо на свом примеру бака Светлана Стошевски, из малог села Пелинце на северу Северне Македоније. А муке…
Разруђена села која се налазе у oпштини Медвеђа, постала су често одредиште наше организације. Неприступачни терени и неукротива природа најбоље показују колико је овде тешко живети.
Опстанак Срба у сјеничкој општини под знаком питања је већ дуже време. Шта је потребно да би Срби опстали у тим крајевима? Први корак је свакако повећање наталитета, а затим и брига о породицама са децом. Представници наше организације, посетили су породицу Обрадовић, из малог села Градац, недалеко од Сјенице.
Уз раскошни крајишки крајолик који је природа издашно даравола, домаћинске куће са плотовима и гране шљива које су се богате родом до пода савиле, на мање од 45 минута од Бањалуке, допутовали смо у село Ријечани код Лакташа гдје смо обишли шесточлану породицу Живковић.
Хуманитарна организација Срби за Србе покреће још једну велику акцију у Бањалуци, а овај пут потрудићемо се да породици Гашић која има шесторо дјеце ријешимо стамбено питање и изградимо кућу. Након успјешно реализованих акција за породице Лукић и Савановић овај пут ред је да свој дом добије и породица Гашић.
Породица Зејак живи у Доњем Грбљу између Котора, Тивта и Будве. Поглед на море заклања им само једно брдо. Породицу чине Ристо, Бојана, Сава (8), Јован (4), Петар (3) и Павле (3). У посљедње вријеме стисле су их муке.
Неизвесна будућност, брига за децу, оскудевање у најосновнијим животним стварима и одсуство слободе. То је укратко свакодневица нашег народа широм косметских енклава, већ више од две деценије.
Живот Призренке Биљане Лолић тешко да би се речима могао описати. Принудно напустивши свој дом као млада девојка, срећу је потражила прво у Сврљигу где се удала за првог мужа, да би се након развода упутила ка Сребреници из које је практично побегла са децом због насиља које је трпела…
До породице Куч требало нам је више од сат и по времена вожње од Бијелог Поља. То довољно говори о удаљености села Чампари у којем ова породица живи. Горштачким животом живе самохрана мајка Стојанка, Ана (18), Бојан (14), Александар (13), Никола (9) и Андријана (6). Некад их је било више…
У данашње време када се људи у просеку тек у тридесетим годинама живота одлучују на формирање породице, углавном са једним или двоје деце, нису чести случајеви попут Далибора и Јоване Крунић, младих родитеља који већ имају четворо деце.
У Панчеву смо посетили многочлану породицу Небрига. У породичном дому дочекали су нас бака Биљана, дека Срећко, мајка Санела и деца Александра (14), Јелена (12), Сузана (11), Милица (7) и Богдана (1). Нажалост, отац Горан није био присутан пошто је био на послу.
„Народ је красан, разборит и поштен, пун светијех идеала, пун вјере у будућност, пун истрајности покрај свих невоља и злих година које га глађу, море. Откако сам боље упознао овај поштени, искрени, српски народ у Невесињу, ја сам се утјешио и вјерујем још у васкрс домовине.” – тако је говорио наш…
