На обронцима питомих планина Козаре и Грмеча, налази се Нови Град – мјесто гдје се спајају Уна и Сана. Уз смарагднозелену ријеку, екипа Хуманитарне организације Срби за Србе стигла је до мјеста Доњег Водичева гдје нас је дочекала шесточлана породица Ђурашиновић.
Хуманитарна организација Срби за Србе покреће још једну велику акцију у Бањалуци, а овај пут потрудићемо се да породици Гашић која има шесторо дјеце ријешимо стамбено питање и изградимо кућу. Након успјешно реализованих акција за породице Лукић и Савановић овај пут ред је да свој дом добије и породица Гашић.
Породица Зејак живи у Доњем Грбљу између Котора, Тивта и Будве. Поглед на море заклања им само једно брдо. Породицу чине Ристо, Бојана, Сава (8), Јован (4), Петар (3) и Павле (3). У посљедње вријеме стисле су их муке.
Неизвесна будућност, брига за децу, оскудевање у најосновнијим животним стварима и одсуство слободе. То је укратко свакодневица нашег народа широм косметских енклава, већ више од две деценије.
Живот Призренке Биљане Лолић тешко да би се речима могао описати. Принудно напустивши свој дом као млада девојка, срећу је потражила прво у Сврљигу где се удала за првог мужа, да би се након развода упутила ка Сребреници из које је практично побегла са децом због насиља које је трпела…
До породице Куч требало нам је више од сат и по времена вожње од Бијелог Поља. То довољно говори о удаљености села Чампари у којем ова породица живи. Горштачким животом живе самохрана мајка Стојанка, Ана (18), Бојан (14), Александар (13), Никола (9) и Андријана (6). Некад их је било више…
У данашње време када се људи у просеку тек у тридесетим годинама живота одлучују на формирање породице, углавном са једним или двоје деце, нису чести случајеви попут Далибора и Јоване Крунић, младих родитеља који већ имају четворо деце.
У Панчеву смо посетили многочлану породицу Небрига. У породичном дому дочекали су нас бака Биљана, дека Срећко, мајка Санела и деца Александра (14), Јелена (12), Сузана (11), Милица (7) и Богдана (1). Нажалост, отац Горан није био присутан пошто је био на послу.
„Народ је красан, разборит и поштен, пун светијех идеала, пун вјере у будућност, пун истрајности покрај свих невоља и злих година које га глађу, море. Откако сам боље упознао овај поштени, искрени, српски народ у Невесињу, ја сам се утјешио и вјерујем још у васкрс домовине.” – тако је говорио наш…
Уз саму границу са Румунијом, мало село Ватин, надомак Вршца привремени је дом многочлане породице Токин. Привремен, јер мајка Ивана Немет и отац Крста Токин, уз помоћ скромних примања једва успевају да изнајме трошну кућу у којој живе са седморо девојчица.
Породица Малешевић је једна од двије породице из Зворника које смо посјетили и које намјеравамо да помогнемо ове године. Породица живи у мјесту Малешић удаљеном 15-так километара од Зворника у кући коју су уз помоћ још добрих људи некако успјели да саграде и опреме унутра.
