„Душа ме боли што не могу да им обезбедим кућицу неку, да не одрастају у овом собичку од 10 м2. Ја сам им отац и мајка, а често и једини друг. Мајка их је давно напустила” – каже Негомир Луковић, самохрани отац Ђорђа (12) и Анастасије (11).
Породицу Делић из Обреновца чине отац Рајко, мајка Васиљка, као и деца Драгослав (16), Горан (14), Стеван (12), Марија (10) и син из Рајковог првог брака који живи у Београду али је често код њих, Ристо (27).
Обилазећи породице које чекају на помоћ свих нас, овога пута стигли смо у Ужице. Гостољубиви, благонаклони и срдачни, такви су Ужичани. Овакав дух и гостопримство, затекли смо и на кућном прагу породице Кривокапић. Како смо се приближили њиховом дому, пружена нам је радосна добродошлица од најмлађе Милијане (4) која болује…
„Вуче се на гелендер, пење се полако… Када се умори, онда је узмем у руке и носим. Ми живимо на петом спрату у згради без лифта, а Андреја (16) због болести тешко хода, па су муке да јој обезбедим нормалан живот свакодневне” – започео је своју причу, самохрани отац троје…
„У лаку је лако добар бити, на муци се познају јунаци!” Један од јуанака ове приче је мајка Милена, која је као дете протерана са свог дома у злочиначкој акцији названој Олујa. Данас скоро 30 година касније од тих немилих догађаја, сведоци смо да исти ти људи које су наши…
У Севернобанатском округу, у мултиетничкој општини Чока, једној од најнеразвијених у целој Војводини, живи шесточлана породица Величковић.
Пре шест година, када је Слађана Кубуровић била трудна по трећи пут, у шестом месецу, напустио ју је муж. Како нам кроз сузе прича, отишао је за другом женом. Храбра мајка није имала избора.
Хуманитарни рад наше организације заснива на вишедетним породицама, и важно је увек истаћи колико је битна светиња породице у данашње време.
Обилазећи Србију уздуж и попреко, свакодневно се сусрећемо са разним животним причама од којих свака носи нешто своје. Бело Поље код Куршумлије поред природе којом је Бог наградио може да се похвали са часним и поштеним људима. Овај пут, у питању је породица Стојковић, на чијем челу је самохрани отац…
У скромном стану који им је општина Црна Трава доделила на коришћење, породица Николић-Миленковић води тиху, али сталну борбу за нормалне услове живота. Сања, самохрана мајка осморо деце, усред ишчекивања деветог, сведочи о изазовима с којима се свакодневно суочавају.
Почетак марта и сунчано време нам доноси и лепу причу о породици Лаловић-Цветковић из села Стајковце надомак Власотинца. Ову вредну, а можемо рећи и ведру породицу чине отац Бојан са супругом Мајом и њихова деца Рајко (14), Виктор (9), Петра (4), Бојана (2) и Мајина деца из првог брака а…
Кажу да Бог, када жели да остане анониман, за своје име одабира име случајност. Не знамо да ли је то тако, али да се све дешава по Његовом промислу увјерили смо се много пута до сада.
У звездастој долини реке Јошанице, Рашке, Дежевске и Људске, окружена Рогозном и Голијом, као и суровим Пештером, породица Глишовић из Новог Пазара живи на рубу егзистенције. Једва склапају крај са крајем. Отац Драган издржава шесточлану породицу радећи у комуналном предузећу.
У малом месту Чуруг у општини Жабаљ, налази се дом многочлане породице Станивук. Милица, која је незапослена и бори се са срчаним проблемима, нашла је снагу да подигне и одгаји чак једанаесторо деце у скромним условима, пружајући им љубав и пажњу.
Хуманитарна организација Срби за Србе посљедњих година врло је активна у Бањалуци захваљујући широком срцу њених суграђана. Иза нас је десетине измамљених дјечијих и родитељских осмијеха, а пред нама је сада поново једна велика хумана мисија! У наредно периоду, ако Бог да, изгураћемо два велика пројекта. Уселићемо у нове куће…
Украшени тргови, окићени домови и богата трпеза – прва су асоцијација на долазеће празнике. Нажалост, у дому породице Радивојевић из Трњана код Добоја, умјесто богате трпезе, затекли смо трпезарију која је спојена са купатилом! „У истој просторији се купамо и једемо” – ријечи су мале Љубисаве (10) које су нас…
Један од планова који је наша хуманитарна организација поставила пред себе у току 2023. године јесте и повећање помоћи за наш народ који живи у Федерацији БиХ. Подаци у нашој бази података, веома су штури и већ дуго времена покушавамо да стигнемо до података о породицама са дјецом које живе…
У селу Лазине код Даниловграда, живи породица Јуришевић. Отац Лако, помоћни радник на стоваришту и пекар по занимању, и мајка Зорица, домаћица, боре се да обезбиједе боље услове за своју дјецу: Катарину (8), Кристину (5), Луку (4) и Николу (3). Јуришевићи не примају социјалну помоћ, па од додатних прихода имају…
У току вишегодишњег стажа Хуманитарне организације Срби за Србе, нажалост, неријетко сте у нашим апелима за помоћ могли видјети потресне фотографије породица, узнемирујуће и неусловне просторије у којима живе, суморне и спутане дјечије погледе, забринуте главе које крпе крај са крајем. Међутим, у сљедећим редовима читаћете о једној вриједној, поштеној…
„Ја сам Драгољуб Минић, а ово је мој коњ Жуја. Од малија ногу сам почео да јашем. Такође косим, пластим, вадим кромпир… Помажем тати и мами све што треба јер се и они боре за нас” – рекао је овај вриједни дјечак из села Бојишта код Бијелог Поља, који са…
