Заиста је тешко без ичије помоћи одгајати четворо мале деце али као што видите трудим се да деци будем и мајка и отац – рекла нам је Ана Костић, жена ведрог духа, на почетку нашег разговора.
Tешко је описати и разумети, гледајући са стране, како је скрпљена и састављана кућица породице Младеновић из Бојника. Отприлике, како је шта долазило под руку, тако је и уграђивано, без пуно размишљања, јер једноставно такве су околности.
Скромни услови живота у породичном дому Ивковића из Ћићевца, нису препрека четворици синова Горана и Јелене, да буду вредни, пожртвовани, скромни и уз то и одлични ђаци. Андрија (21), Вукашин (14), Војин (12) и Богдан (5) труде се да буду ослонац својим родитељима у овим тешким временима.
Разруђена села која се налазе у oпштини Медвеђа, постала су често одредиште наше организације. Неприступачни терени и неукротива природа најбоље показују колико је овде тешко живети.
Све тешкоће живота и разне трагичне ситуације са којима се сусрећу угрожене породице – често не могу да се опишу и пренесу. Посебно је тешко када су у питању деца која своје емоције скривају и некада је немогуће да проникнемо у њихов свет и сазнамо са којим проблемима се суочавају.
Злата вредно је шесторо малих Дорића за нашу опустелу и малобројну заједницу у Барањи. У времену када је тешко очувати становништво било које старосне доби на том подручју, шесторо деце Сандра (15), Бранислав (13), Николина (9), Михајло (7), Данило (5) и Дамјан (1) су права оаза у демографској пустињи. Још…
Деца живе од зорт, никада нису видела боље oд овог. Услови су веома лоши, живимо у преправљеној гаражи – страшне речи мајке Александре погодиле су нас као гром из ведра неба.
Црвени балони, који су закачени на плафон како би улепшали суморну слику у дому породице Илијин, додатно су појачали осећај неизмерне туге.
Хуманитарна организација Срби за Србе у Лесковцу је посетила многочлану породицу Станисављевић. Tоком упознавања са породицом, попричали смо о битним стварима из њиховог живота као и о начинима на којима бисмо их најадекватније помогли. Дуго смо живели под киријом. Селили смо се из стана у стан, али све је постало…
Да ли можете да замислите у 2023. години децу која живе у оронулој кући, немају довољан број кревета, уче тако што морају да упале агрегат јер немају струју, купају се у кориту јер немају купатило?
Пуна кућа деце, у домаћинству младе породице Димитријевић из села Велика Сејаница код Лесковца. Млади супружници Милош и Мирјана нису дангубили. У распону од свега пет година, чак шесторо деце.
Опстанак Срба у сјеничкој општини под знаком питања је већ дуже време. Шта је потребно да би Срби опстали у тим крајевима? Први корак је свакако повећање наталитета, а затим и брига о породицама са децом. Представници наше организације, посетили су породицу Обрадовић, из малог села Градац, недалеко од Сјенице.
Први снег и прва посећена породица у новој 2023. години. Село Дебеља, неких десетак километара од Нове Вароши, дом је породице Тртовић. Домаћин Слободан, дочекује нас у свом трактору који једва одолева зубу времена, са ћеркицом Јованом (6). Потребно је пробити снежне сметове, да би се дошло до домаћинства ових…
У току седамнаестогодишњег рада стигли смо до бројних села, мијеста и градова, свуда гдје живи наш народ. Стизали и помагали колико смо могли, пружајући братску руку помоћи нашим сународницима и показујући им да нису сами у својој борби и на свом животном путу.
Економска криза која је ове године погодила читав свет, последице највидљивије оставља на породицама са више деце. Иако су родитељи често спремни да учине све што је потребно да обезбеде деци нормалне услове за живот, овакво стање на различите начине отежава њихове напоре. У Бездану, насељу које припада Сомбору, упознали…
Поново и ове године ћерамо у Невесињу, овај пут код породице Глоговац из села Доња Бијења. Шта све могу вриједне руке да ураде и створе, да не кажемо ишћерају, видјели смо код наших домаћина Сњежана и Бојане који имају, за сада, петоро прелијепе дјеце.
Уз раскошни крајишки крајолик који је природа издашно даравола, домаћинске куће са плотовима и гране шљива које су се богате родом до пода савиле, на мање од 45 минута од Бањалуке, допутовали смо у село Ријечани код Лакташа гдје смо обишли шесточлану породицу Живковић.
На обронцима питомих планина Козаре и Грмеча, налази се Нови Град – мјесто гдје се спајају Уна и Сана. Уз смарагднозелену ријеку, екипа Хуманитарне организације Срби за Србе стигла је до мјеста Доњег Водичева гдје нас је дочекала шесточлана породица Ђурашиновић.
Хуманитарна организација Срби за Србе покреће још једну велику акцију у Бањалуци, а овај пут потрудићемо се да породици Гашић која има шесторо дјеце ријешимо стамбено питање и изградимо кућу. Након успјешно реализованих акција за породице Лукић и Савановић овај пут ред је да свој дом добије и породица Гашић.
Бројна су херојска дјела која су исказали наши људи током ратних дејстава деведесетих година у Братунцу и околини, када су својим животима бранили нејач и своје ближње.
