Кућа пуна љубави и слоге али препуна влаге! Савићима је потребан пристојан и сигуран дом за живот

У питомом селу Радаљ, надомак Малог Зворника, где се природа и тишина преплићу са вредним сеоским животом, живи породица Савић. Ово место, окружено зеленилом, њивама, шумама и чистим ваздухом, на први поглед делује мирно и благородно. Али иза врата једне од сеоских кућа крије се свакодневна борба за боље сутра која траје годинама.

Горан и Катарина Савић родитељи су три дивне девојчице Маје (17), Тамаре (15) и Иване (12). Ове девојке су понос својих родитеља. Вредне, бистре, послушне и одличне ученице. Иако одрастају у скромним условима, никада не губе осмех и веру да ће једног дана бити боље.

„Само речи хвале имам за њих три. Тамара нам је тренутно на такмичењу из руског, па је очекујемо ускоро да дође. Најбитније нам је да су оне здраве, уредне и да су на правом путу. Све друго ми није битно и немамо комплекса те врсте. Тако их васпитавамо и усмеравамо, да имају свој циљ“, са осмехом је започела разговор мајка Катарина.

Њихов дом, међутим, далеко је од онога што би једна породица требало да има. Оџак је у лошем стању, а кров дотрајао и прокишњава понегде. Купатило је оронуло и плочице отпадају. Влага је захватила зидове, провукла се кроз сваки угао куће и оставила видљиве трагове који сведоче о трошности овог објекта. Док је готово цело покућство, како намештај, тако и бела техника зрело за замену.

„Доселили смо се овде на Горанову очевину 2011. године. Упознали смо се у Београду, јер сам ја из Београда и онда пошто је био доста скуп живот за нас тамо, решили смо овде да пређемо. Живели смо скоро осам година на социјалној помоћи и само од његовог физичког рада, али прегурало се и то. Сада и он и ја радимо и улажемо примарно у децу све што треба и у њихово школовање. Живимо пристојно и не дугујемо никоме, али не остане ништа преко тога да можемо да уложимо у кућу“, додала је Катарина.

Ипак, у овој кући не недостаје оно највредније, а то су слога, љубав и поштовање. Приметно је то на сваком кораку. Савићи не траже много. Пожртвовани су, не жале се, не кукају, већ се боре, раде и надају се да ће им неко пружити то мало додатне помоћи за коју не успевају да се снађу, а тиче се уређења куће.

„Радили смо прозоре, али појављује се влага. Можда нису урађени добро или шта већ, али јавља се по ћошковима. Мада није само ни до прозора, кров је лош, стазе око куће недостају, па све то утиче. Генерално су велики трошкови живота иако радим и прековремено и додатне послове, све што може да се нађе, али није довољно“, надовезао се домаћин Горан и потврдио констатације своје супруге.

Као што смо и закључили из свега виђеног у кући, примарно је потребно реновирање купатила, постављање фасаде са изолацијом како би се зауставила влага, реконструкција крова, као и ново покућство које ће омогућити нормалан свакодневни живот.

Желимо да заокружимо на најбољи могући начин ову причу о родитељима који се дају преко својих могућности зарад боље будућности своје деце и да их подржимо у њиховим настојањима.

Позивамо све добротворе да узму учешћа у још једном пројекту помоћи, који ћемо ускоро покренути.