Актуелни пројекти

Усамљена дрвена барака, прекривена лименим таблама које имитирају кров, дом је скромне петочлане породице Булатовић, коју смо посјетили у селу Бјела Црква. Слабо насељено село, од свега стотинак становника, које се налази у прелијепом брдско-планинском предјелу, удаљеном непуних десетак километара од Рожаја, осим природних љепота, не пружа много других благодати…

Кроз непрегледне воћњаке јабуке и крушке стигли смо у село Јабланица недалеко од Градишке. Ушушкано на обронцима Козаре, својим прелијепим пејзажима подсјећа на италијанску Тоскану. Возећи се кроз ово село стигли смо до посљедње куће усидрене на брду, много удаљене од својих првих комшија. Сјај Тоскане смо заборавили у секунди…

„Дај Боже да се Србе сложе, обоже и умноже!” – ријечи су Светог Владике Николаја, а породица Мијић из Зворника показује нам истинско свједочење ових ријечи. Отац Цвијан и мајка Слађана имају чак седморо дјеце и то: Филипа (14), Марију (13), Александра (11), Кристину (9), Марину (8), Кристијана (6) и…

Како наша организација помаже угрожени српски народ гдjе год он био, тако смо овај пут дошли и до села Соколовићи у општини Соколац, до седмочлане породице Ћеранић. Широки осмијеси на лицима дјеце  Гордане (17), Александара (15), Александре (13), Слађане (6), Јовице (4), показују нам истински вриједан живот на селу и…

Човјек зна да клоне и пред најмањим искушењима, било да су здравствене тегобе или једноставно сплет неповољних животних околности, па да се потпуно преда чамотињи и aпатији. Потпуно супротан примјер томе је Миленко Јовић из села Јабланице, које се налази недалеко од Лопара.

Овoга пута, наша организација ишла је на северни део наше земље, тачније у место Меленци код Зрењанина, да обиђе још једну вишедетну породицу којој је потребна наша помоћ. Дечија игра, раздраганост и љубав је оно што смо затекли у дому Ковачевића. Мајка Вишња и отац Раде са својих петоро деце…

Усред брда и зелених поља, у малом селу Доња Сипуља код Лознице, живи породица Тубић-Тодоровић. Седам душа под истим кровом у три просторије. Земљани под и плафон који изгледа као да ће се сваког тренутка срушити њима на главу – сурова је свакодневица за ову многочлану породицу.

У малом селу Мраморок код Ковина, живи породица Дамњановић. Породицу чине отац Саша и петоро деце: Никола (22), Невена (20), Ненад (18), Стефан (15) и Михајило (12).

Болест детета је нешто што вас као родитеља паралише. Није пријатно проживљавати ни најобичније вирусне прехладе које дете добије, а да не говоримо о муци која се односи на трајна и озбиљнија обољења, са којима ћете се суочавати током целог живота. Самохрана мајка Љиљана Дукић из Обреновца, још увек има…

Када је тешко и када животне муке притисну преко свих граница ваших могућности, у тим моментима се најбоље открије ко је од чега саздан. Да се на муци познају јунаци, показала нам је управо на свом примеру бака Светлана Стошевски, из малог села Пелинце на северу Северне Македоније. А муке…

Разруђена села која се налазе у oпштини Медвеђа, постала су често одредиште наше организације. Неприступачни терени и неукротива природа најбоље показују колико је овде тешко живети.

Опстанак Срба у сјеничкој општини под знаком питања је већ дуже време. Шта је потребно да би Срби опстали у тим крајевима? Први корак је свакако повећање наталитета, а затим и брига о породицама са децом. Представници наше организације, посетили су породицу Обрадовић, из малог села Градац, недалеко од Сјенице.

Уз раскошни крајишки крајолик који је природа издашно даравола, домаћинске куће са плотовима и гране шљива које су се богате родом до пода савиле, на мање од 45 минута од Бањалуке, допутовали смо у село Ријечани код Лакташа гдје смо обишли шесточлану породицу Живковић.

Хуманитарна организација Срби за Србе покреће још једну велику акцију у Бањалуци, а овај пут потрудићемо се да породици Гашић која има шесторо дјеце ријешимо стамбено питање и изградимо кућу. Након успјешно реализованих акција за породице Лукић и Савановић овај пут ред је да свој дом добије и породица Гашић.

Породица Зејак живи у Доњем Грбљу између Котора, Тивта и Будве. Поглед на море заклања им само једно брдо. Породицу чине Ристо, Бојана, Сава (8), Јован (4), Петар (3) и Павле (3). У посљедње вријеме стисле су их муке.

Неизвесна будућност, брига за децу, оскудевање у најосновнијим животним стварима и одсуство слободе. То је укратко свакодневица нашег народа широм косметских енклава, већ више од две деценије.

У Панчеву смо посетили многочлану породицу Небрига. У породичном дому дочекали су нас бака Биљана, дека Срећко, мајка Санела и деца Александра (14), Јелена (12), Сузана (11), Милица (7) и Богдана (1). Нажалост, отац Горан није био присутан пошто је био на послу.

„Народ је красан, разборит и поштен, пун светијех идеала, пун вјере у будућност, пун истрајности покрај свих невоља и злих година које га глађу, море. Откако сам боље упознао овај поштени, искрени, српски народ у Невесињу, ја сам се утјешио и вјерујем још у васкрс домовине.” – тако је говорио наш…

Уз саму границу са Румунијом, мало село Ватин, надомак Вршца привремени је дом многочлане породице Токин. Привремен, јер мајка Ивана Немет и отац Крста Токин, уз помоћ скромних примања једва успевају да изнајме трошну кућу у којој живе са седморо девојчица.