Седморо деце и живот у 40 квадрата – помозимо Златковићима из Врања!
Иако годинама помажемо велики број породица, нажалост, потреба не јењава. Напротив, породица којима је помоћ неопходна све је више. Савремени живот доноси бројне изазове, а висока инфлација и све већи трошкови живота највише погађају оне који ионако живе на самој ивици егзистенције. Опстати у таквом систему, који не прашта сиромаштво, изузетно је тешко, готово немогуће.
Овога пута посетили смо породицу Златковић из Врања, која броји чак седморо деце. Нинослав и Александра имају оно највеће богатство које човек може да има, богатство добијено од Бога. Родитељи су Андрије (16), Петра (13), Анђелије (11), Јакова (8), Ирине (6), Арсенија (4) и Антонине (2).
Ирина је рођена са урођеном срчаном маном и већ са месец дана живота прошла је кроз тешку операцију. Данас је ведра девојчица, али је тај почетак живота био тежак и за њу и за целу породицу.
Деветочлана породица живи у свега 40 квадратних метара. Једнособан стан није довољан ни за најосновније услове живота.
„Немогуће је да организујемо и спавање, а камоли било шта друго. Увече поставимо душеке по поду и тако сви спавамо“, прича нам мајка Александра, будући стоматолог.
Ту, нажалост, њихови проблеми не престају.
Нинослав има више здравствених проблема, тренутно ради привремене послове на стадиону, а једина сигурна примања породице јесу дечји додатак. Стан у којем живе није њихов, већ припада Александрином оцу.
„Таст има и сина, тако да знамо да ћемо једног дана морати да одемо одавде. Само не знамо где“, искрено нам говори Нинослав.
Поред свега тога, породица има дугове у продавници, као и за струју, воду и грејање. Неретко им стижу и решења о принудној наплати, што додатно оптерећује њихову свакодневицу.
Нинослав се годинама обраћао различитим институцијама, организацијама и појединцима, тражећи помоћ. Међутим, уместо разумевања, најчешће је добијао питање које би требало да нас све постиди:
„Ко га је терао да прави толико деце?“
У времену када бела куга озбиљно угрожава наш народ, овакви коментари не говоре ништа о породицама које се боре, већ о нама као друштву. Деца нису терет. Деца су благослов и дар од Бога. Зато је наша обавеза да породицама које су имале храбрости и љубави да подигну бројно потомство помогнемо колико год можемо.
Можда баш у оваквој кући данас одраста неки нови Тесла, Његош, Степа Степановић, будући патријарх или председник државе. Нико од нас то не зна. Али знамо да свако дете не сме да трпи осуду околине.
„Раније сам радио у једној месари. Плата је била око 100.000 динара и некако смо успевали да преживимо. Пре пет дана примио сам плату, платио рачуне и то је било све. Буквално немаш ни за хлеб“, прича Нинослав.
Па ипак, ни у једном тренутку не губи веру.
„Како Господ отвори, па шта буде. Нисмо везани за Врање. Отишли бисмо било где, само да имамо нешто своје.“
Борба између добра и зла не јењава. Човек би требао у мору свакодневних обавеза да не заборавља ближње у невољи. А свакако све ове породице су наши ближњи, наше комшије, људи које срећемо свакодневно. Због тога, покрећемо велику акцију помоћи за породицу Златковић из Врања. Обезбедимо им нову кућу!
