Нови почетак наше хуманитарне мисије! По први пут спроведена је акција помоћи у Румунији

Првом добротворном акцијом, спроведеном у августу 2026. године, званично је отпочело наше хуманитарно деловање и на подручју Румуније, односно, прецизније речено на подручју Епархије темишварске. Након вишемесечних припрема и упознавања свештенства поменуте епархије са нашим радом, али и упознавања нас самих са стањем наше малобројне заједнице у овој нама суседној земљи, створили су се услови да прва акција буде спроведена у дело.

Прва помогнута породица била је управо из редова свештенства Епархије темишварске. Осмочлана породица протођакона Миодрага Јовановића, добила је ту привилегију да од ње све надаље почне, када је реч о зачецима нашег рада.

Протођакон Миодраг са супругом Анђелијом и шесторо деце, Илијом (12), Агнијом (9), Урошем (7), Зосимом (5), Милутином (2) и Војином (1), живи у стану у оквиру Владичанског двора, који се налази у Темишвару уз саму Саборну цркву посвећену Вазнесењу Господњем. Овај прелепи храм, који датира из средине 18. века, уједно представља и центар окупљања нашег народа у овом граду, али и место у којем се налази седиште епархије.

Сама чињеница да породица живи у стану који није у њиховом власништву, аутоматски је ограничила наше могућности када је реч о врсти помоћи коју бисмо могли да обезбедимо. Без обзира на то, успели смо да пружимо породици Јовановић помоћ у правом тренутку која ће им, верујемо, пуно значити.

„Слава Богу, појавили сте се у прави час. Један за другим уређајем је почео да се квари у последње време и питање је када би шта могли да купимо и заменимо. А све су у питању критични уређаји, који су нам потребни за свакодневно функционисање. Супруга је већину времена сама са њима, док сам ја често на путу са владиком Лукијаном и обављам остале административне послове при епархији, тако да је брига о деци углавном на њој, а ти основни кућни апарати нам доста олакшавају живот“, пренео нам је у разговору протођакон Миодраг.

Помоћ која је обезбеђена подразумевала је куповину неколико комада беле технике и намештаја, који су били преко потребни за породицу са оволиким бројем мале деце. Што се тиче беле технике купљена је веш машина, замрзивач, комбиновани фрижидер, шпорет на плин, машина за судове, а од преосталог новца након добијеног попуста, докупљен је и усисивач.

Од намештаја купили смо три ормана, радни сто, радну столицу и један кревет на спрат са душецима.

Вредност помоћи за породицу Јовановић износи 3.490 евра.

„Много нам значи ова помоћ. Шпорет је већ поправљан више пута, а веш машина нам се недавно покварила. Али када бих могла да се конкретно захвалим за нешто, то је онда машина за судове, која ће ме спасити. Ипак је њих шесторо овде, и уз доста муке иде брига о свима њима, али ово ће ми много олакшати кућне послове“, захвална нам је била и мајка Анђелија.

Посету породици Јовановић и самом Темишвару, искористили смо и за обилазак једине школске установе овог типа, која делује на подручју Румуније, а која је намењена примарно за припаднике наше националне мањине. У питању је Српска теоретска гимназија „Доситеј Обрадовић“.

Ову школску установу, која обухвата и основношколско и средњошколско образовање похађа тренутно око 130 ђака. У разговору са директорком гимназије, упознали смо се укратко са историјатом ове установе, али и са свим актуелним проблемима и недаћама којима су изложени, како сама зграда, тако и наставнички кадар и ученици.

Циљ наше посете био је и да установимо шта бисмо могли да учинимо за ову установу и ђаке, како би им се ђачка свакодневица лакше одвијала и како би сви заједно могли да раде на очувању наше културе и националног идентитета.

Све у свему, задовољни смо јер је начињен први корак у раду наше организације на овом подручју, које дефинитивно није у фокусу наше јавности, и које представља свима нама огромну непознаницу, по многим питањима.

Поред подршке коју ћемо, надамо се, интензивирати у периоду који је пред нама, а која ће бити усмерена примарно ка вишедетним породицама и установама попут поменуте гимназије, желимо и да укажемо јавности на постојање малобројне српске заједнице у Румунији, као и на проблеме са којима се суочавају у борби за очување свог културног и националног идентитета.

На све ово би додали и податак да по неким реалним проценама на подручју целе Румуније, а реч је махом о источном делу Баната и котлини која се протеже јужно од Баната низ Дунав уз границу са Србијом, живи, по најоптимистичнијим проценама између 10.000 и 12.000 припадника српског народа.

Модерно доба, небрига, границе, неслога и реалност коју са собом носи живот националне мањине у једном туђинском окружењу, чини своје. Иако овде није било ратних разарања, прогона и свих других голгота које је наш народ пролазио у додиру са осталим народима и народностима из бивше Југославије, опстанак српског народа и очување његовог идентитета под окваквим околностима на тлу Румуније немају много изгледа у будућности, без снажне и континуиране подршке.

Једина сигурна оаза где се наш народ може очувати, уосталом као што је то случај у свим осталим државама региона и света, јесте искључиво под окриљем наше Српске Православне Цркве, која је одувек представљала и светионик и сигурно уточиште за наш народ.

Очекујемо до краја године реализацију још једног лепог пројекта помоћи у Румунији, којим ћемо заокружити на најбољи могући начин прву годину нашег деловања у овој држави.

Захваљујемо се овом приликом свештенству Епархије темишварске на труду и гостопримству, а све са циљем да се ова наша заједничка добротворна мисија унапреди и подигне на још виши ниво.