Породици Љубеновић код Алексинца потребна новија кућа – две девојчице и два дечака живе у трошној приземљуши лошег крова и без воде

Нешто више од 200 становника броји село Доње Сухотно у општини Алексинац у Нишавском округу. У њему нема много породица са децом. Изузетак су Љубеновићи, а отац Иван и мајка Бранкица имају четворо деце. Најстарија је Анастасија (16), похађа прву годину средње школе и биће монтер ТК мрежа. Алекса (14) завршава осми разред, а до школе мора да иде у Житковац јер његово село нема осмољетку.

Софија (7) је предшколско, а најмлађи Димитрије има 4 године и не иде још увек у вртић. Мамин је мезимац, како нам сви кажу. Кућа у којој тренутно живе има две собе и купатило, а платили су пре десетак година 2.000 евра. Но, она је у веома лошем стању. Толико лошем да се не исплати сређивати је.

„Кров је лош. Плафон се спустио. Зидови су попуцали на неким местима. Намештај је дотрајао. Али је највећи проблем вода. Нисмо прикључени на градску воду. Ова из бунара је слаба и лошег квалитета“, открива нам Бранкица.

Треба да купе другу кућу, новију, која кошта 12.000 евра. Да би је купили треба им још 10.000 евра, јер су две хиљаде успели некако да уштеде за капару. Потребно им је и покућство, као и нова столарија.

„Кућа, која се налази близу ове у којој смо тренутно, само на главном путу ка Житковцу, има велику собу, мању собу, купатило, и спрат. У много бољем је стању, има прикључак за воду, што нам је веома битно. Треба да се среди кров. Треба да је потпуно исплатимо од 27. јула, како смо се договорили са власницом. До сада смо спремили капару 2.000 евра. Надамо се да ће можда жена која је власник куће да спусти мало цену. Та жена је у Немачкој и не би се враћала овде. Мислили смо да ће мужевљев газда да помогне, мало и родбина, једино тако бисмо могли да скупимо новац и уселимо се. Треба нам и столарија у тој новијој кући јер прозори не дихтују, па је временом доста пропала“, каже нам Бранкица, која планира да да капару и узме потврду од нотара да је платила део.

Иван вредно ради тешке физичке послове на грађевини у Хрватској како би слао мало новца породици. Да је земљиште мало боље, па да искористе 40 ари које имају. Но, лошег је квалитета, те не могу нимало зарадити.

Ситуација је јасна. До краја јула морају да се снађу за новац и исплате власницу како би новију кућу, у којој су потребна улагања разумна, могли да назову својом, и уселе се. Хоћемо ли оставити Љубеновиће да покушају сами да је купе и среде, знајући истовремено да се то десити не може? Јер заиста сами не могу, осим да се задуже.

Да се то не би десило и да учинимо шта можемо како бисмо прибавили хуманитарну помоћ породици са четворо деце, хоћемо. Учинићемо! Надамо се и верујемо да можемо. Зато Хуманитарна организација Срби за Србе позиве и овог пута донаторе који могу да учествују у акцији да донирају колико год могу како би Љубеновићи добили адекватан дом.