Помозимо деветочланој породици Рибаћ из Раче да добију пијаћу воду и заврше кућу
У источном делу Шумадије, у општини Рача, Никола и Наташа Рибаћ свакодневно брину о ономе што највише краси човека, а како нам вели и наш чувени песник Љубивоје Ршумовић – и свет. И заиста: Николина и Наташина деца су украс света, њиховог, али и нашег. Она су и главни разлог постојања Хуманитарне организације Срби за Србе, која даноноћно ради како би помогла вишедетним породицама којима је помоћ неопходна.
Наташа из првог брака има Михајла (15), Милицу (14) и Милана (9). Најстарији Михајло завршава основну школу, Милица је 7. разред, а Милан други. Са њима живе и Наташина деца коју је добила у браку са Николом: Дуња (5), Виктор (4) и Давид (2). Понекад их посећује и Неда (10), Николина ћерка из првог брака, која живи са мајком.
Када смо ову велику и радосну породицу посетили 8. априла 2026. године, видели смо уморне родитеље, пуне бриге, али посвећене и присутне. Никола је незапослен, али ради све што може да нађе.
„Преживљавање, пријатељи. Радим грађевину, сечем дрва, превозим, физикалишем, шта коме треба по комшилуку, надничим, сви знају да могу на мене да рачунају и да никада нећу одбити посао. И Михајло ми помаже када идем да сечем дрва, једва чека да ми се нађе“, каже нам Никола.
И супруга му је помагала колико је могла, али сада је у 4. месецу трудноће.
Породици Рибаћ су неопходне две ствари: сређивање куће и чиста пијаћа вода.
„Највише нам је потребно сређивање куће. Материјал и руке би нам решиле функционисање у кући, јер ће нас ускоро бити десеторо. На спрату сам планирао да средим собе за децу како би свако имало своју. Поткровље је неупотребљиво, а кров ми прокишњава. Од два купатила једно је потпуно нефункционално. И електро-инсталације су лоше, све је на један осигурач. Потребно је и кречење, ламинат, прикључак за воду“, открива нам Никола.
Други горући проблем јесте вода за пиће.
„Вода није за пиће. Имам одобрење од општине да могу да доведем градску воду, само што ја никада нисам имао то да платим. Мора да се копа кроз реку, а то је скупо. Користимо бунарску воду док се ток реке не подигне. Онда речна вода замути бунарску воду, па их чекамо из општине да дођу да прочисте. Све као решићемо, решићемо, и ништа. На крају се и љуте што их зовем“, безнадежно нам каже Никола.
Он дугује пријатељу још 300.000 за трактор који је купио како би у импровизованој приколици коју је сам направио превозио дрва људима. Враћа тај дуг када и колико може.
Мора и алиментацију да плаћа, а све то оптерећује незапослене родитеље, који примају социјалну помоћ 18.000 динара, и дечји додатак за четворо деце укупно 17.000 динара. Саде и малу башту за сопствене потребе. Наташа не добија од бившег мужа алиментацију за троје деце
Кревети, намештај и бела техника у кући су половни, једва употребљиви. Аутомобил му више није у возном стању. Све су то превелики изазови и издаци за породицу која брине толико деце. Али сређивање куће и вода за пиће су далеко највећи приоритети.
Зато, као и увек, позивамо све наше благородне донаторе, колико могу, да дарују помоћ за породицу Рибаћ како би добили адекватне услове за живот и чисту воду коју могу да пију.
