„Искра је беба и изгубила је вид на једно око, а мали Балша већ 7 година муку мучи са здрављем“ Помозимо породици Кнежевић са шесторо деце из Сремске Каменице да добије кров над главом

Брига око једног детета, и његово правилно одрастање, захтева да родитељи буду што присутнији, што је данас посебно изазовно. Да проводе време са дететом, уче га, васпитавају, ослушкују потребе које има, препознају таленте. Да истовремено и сами уче уз децу и напредују. Да брину о детету. А то је тек једно дете.

Породице Кнежевић из Сремске Каменице их, хвала Богу, има шесторо. Бојан и Гордана заједно имају Калину (8), Балшу (7), Ивана (5) и Искру (1), док са њима живе и Горданина деца из првог брака, Сергеј (17) и Уна (14).

Бојан уграђује ПВЦ столарију, и на тај начин прехрањује породицу, док је Гордана незапослена и брине да је свако дете намирено. Посебно о Балши и Искри, нажалост, због здравствених проблема које имају.

„Ја сам родом из Товаришта, супруг из Новог Сада. Ја сам војвођанско дете, па је 90% отишло брату, а ја сам од тих 10% успела некако да купим станчић. И када се Балша родио 2018. године, разболео се од Фајзерове шестовалентне вакцине. Сада имају петовалентне. Нисам више желела да вакцинишем децу након овог ужасног искуства. Како је примио вакцину, нагло је кренула крв да му се разређује. Прво су се разредила бела крвна зрнца. Сви виде проблем, тапшу ме по рамену, разумеју, а нико не сме да ми напише да је то од вакцине. Лекари се боје. И онда напишу „анемија специјал“, открила је Гордана.

Станчић је морала да прода како би Балши пружила потребну негу, и од тада Кнежевићи немају свој кров над главом. Да ту није био крај искушењима, непажњом здравствених радника, како нам вели Гордана, Искра изгубила вид на десно око.

„Продали смо стан, кренули да лечимо Балшу, извадили целу крв, вратили нову. Развио је антитела временом. Али опет му се враћа проблем. Обе ноге смо му оперисали. Језиво. На све ово родила се Искра, и у породилишту добила стафилококу. Нико два месеца није приметио бактерију, мислили су да је конјуктивитис. Лекари су дали погрешну дијагнозу, погрешно лечили око и због тога крећу невиђени проблеми. Прошли смо и гангрену, чекамо 9 месеци да наврши и да је одведемо на операцију. Бринем јер је беба. Не види на десно око. Надамо се да ће се вид повратити јер се ипак око развија, али то нико не може да предвиди“, рекла је Гордана.

Изнајмљују стан у Сремској Каменици, где живе већ четири године. Плаћају кирију 270 евра. Немају дечији додатак јер је проблем пребивалиште.

„По закону не може да се пријави више од петоро људи у стану. Могла бих четворо деце да пријавим и себе, али знате – ја имам шесторо деце“, прича нам Гордана.

Иначе, Уну и Калину стипендира Делта Холдинг компанија. Сергеј завршава електротехничку школу у Новом Саду. Деца су добра и паметна, узорна.

„Могу да кажем, поред све бриге и неизвесности, и око болести, али и у животу, да сам поносна на то каква су ми деца, и уз Божију помоћ и промисао биће једног дана добри људи“, нада се искрено Гордана.

Породици Кнежевић треба стамбена јединица. Станови су прескупи, цена квадрата огромна у Новом Саду, те је решење неки плац са прикључцима у околини града где би се градила кућа. Друга могућност јесте старија кућа на периферији коју би Хуманитарна организација Срби за Србе реновирала и довела у одлично стање.

Зато позивамо све донаторе и људе који имају добру вољу, могу и желе да се прикључе нашој акцији, да помогну колико могу како бисмо заједничким снагама кроз помоћ породици Кнежевић обезбедили кров над главом за ову дивну децу.