Расклапају аута, продају цигле и помажу тати који је остао без посла због операције – браћа Бижић сакупљају за лаптоп и нову кућу!

„Имао сам отворену рану, морао сам да оперишем вене на нози. Нажалост, нису баш имали разумевања за боловање. Боже мој, сад бар имам више времена да сакупљам материјале и растављам аутомобиле. Заради се две-три хиљаде динара по једном. Да станем не могу кад имам децу, мора да се ради”, започео је Срђан Бижић који је са 16 година протеран из Винковаца, а онда добровољно учествовао на ратишту у Книнској крајини и на подручју Бихаћа.

„У рату сам изгубио пар пријатеља…”

Срђан је остао без посла почетком прошле године. Сада је, Богу хвала, боље, па се нада да ће ускоро успети опет да се запосли. Дочекао нас је на периферији Шида у својој импровизованој радионици где је, морамо истаћи, све сређено и посложено малтене као у апотеци!

„Избегли смо 1991. године – понели смо свега две торби ствари. Морали смо све из почетка, а ја сам морао прерано да одрастем. Мислим, нисам морао, али било ми је жао родитеља. Почео сам да радим преко омладинске задруге са 17 година, а са 18 сам постао стални радник и убрзо отишао у војску. Говорили су ми да сам млад и враћали ме, али сам сматрао да треба да идем – требало је заштити тај народ, да не морају напустити куће као ја што сам морао. Најтеже ми је пало што сам изгубио пар пријатеља, а онда и то несретно повлачење кад смо морали да оставимо оно што у рату нису могли да нам узму”, вратио се у прошлост са сузама у очима овај пожртвован, емотиван и доброћудан човек.

„Волео бих да будем програмер, али немам лаптоп!”

Дечаци Ђорђе (13), Александар (11), Лазар (10) и Душан (4) му око свега помажу, а и свако има своја усмерења и интересовања. Душан је, наравно, мамина маза и главни забављач, Лазара искључиво занима фудбал, али помогне и око судова, Александар је татин шегрт и кућни послови га не интересују, а Ђорђе се занима програмирањем игрица и осмишљавањем мистериозних прича за стрипове.

„Волео бих да будем наставник и програмер, али, нажалост, немам лаптоп. Ишао сам скоро са татом да помогнем око дрва и зарадио сам 500 динара, па сам то одмах ставио у новчаник. Сакупљам да га купим, али фали ми још доста”, испричао је Ђорђе, паметан и талентован момак с којим је заиста милина разговарати.

„Да ми деца имају више места!”

Највећи проблем породице Бижић јеста лоша, стара и скучена кућа. Имају проблем са влагом, старим гредама, лошим зидовима… Домаћин је као младић купио кућу с онолико новца колико је, како каже, успео ушпарати. Иако је временом доста тога сређивао и крпио, ипак ово није место за живот шесточлане породице. Бори се свакодневно, гладни нису, али ипак није у могућности решити проблем с кућом.

„Док сам још имао посао, дигао сам кредит од 650.000 динара и започели смо нову кућу. Сада, нажалост, немам за даље, а кредит враћамо – негде смо на пола. Све смо радили мој пашанац и ја, а помогло је још још пар пријатеља. Доста би нам значило то да се заврши, да ми имају деца нешто новије и више места”, додао је Срђан.

Пекмез, парадајз и штрикање!

Његова супруга Александра је, такође, вредна жена. Марљиво брине о четворо деце, одржава домаћинство уредним, држи кокошке, а креће и да прави пекмез, кува парадајз и штрика.

„У суштини немам претерано велики избор шта бих волела да радим, већ је је више шта могу да радим. Жеља ми је да и ја почнем да зарађујем, а ове ствари иду и могу се продати. Обећала сам дечацима и да ћу следеће године море да им обезбедим јер никада нису путовали, па видећемо”, укључила се и она у разговор.

„Можда ми иза леђа говоре да сам сиромашан?”

Пошто има већ неколико година од кад су их пријавили за помоћ Хуманитарној организацији Срби за Србе, мислили су за ту пријаву да је „пиши пропало”. Сад, како су наши чланови дошли у посету, пробудила се нада и просто им је невероватно да неко из чиста мира хоће да помогне. У дружењу с децом сазнали смо за још неке ствари које их муче и тиште.

„Волео бих да позовем друштво из школе, али бојим се да ће да ме исмевају. Ипак сви они имају куће од по два-три спрата. И сада ме погађа кад помислим да ми можда иза леђа говоре да сам сиромашан, овакав и онакав”, пожалио се десетогодишњи Лазар.

Да одужимо још један дуг!

Позивамо све добре људе да се укључе у нашу нову акцију. Хајде да заједничким снагама помогнемо породици Бижић – да одужимо дуг Срђану, још једном заборављеном хероју српског народа, да мајци Александри олакшамо бригу о домаћинству, да Ђорђу омогућимо да постане успешан програмер, да мајстор Аци испунимо жељу да има собу пуну алата, да Лазар имадне где довести друштво, као и да најмлађем Душану дарујемо играчку Спајдермена!

СРБИЈА
1. СМС на 7763 (200 динара)
2. Рачун: 160-0000000279491-71
3. Pay Pal
4. Девизни рачун

РЕПУБЛИКА СРПСКА
1. Позив на број 17763 из фиксне и мобилне телефоније (3 КМ)
2. Рачун: 56201281300241-58 (НЛБ развојна банка)
3. Pay Pal

ЦРНА ГОРА
1. Рачун: 510-91548-03 (Црногорска комерцијална банка)
2. Pay Pal

САД
1. Донаторска платформа (кредитне картице, текући рачун)
2. Pay Pal
3. ZELLE: szsamerika@gmail.com
4. Лични или бизнис чек на: Serbs for Serbs, Po Box 34206 Chicago, IL 60634
*сви донатори остварују право на пореске олакшице

КАНАДА
1. Pay Pal
2. Путем чека на: Serbs for Serbs Canada, 635 The Queensway, Lower Level, Toronto, ON, M8Y 3B3
3. Е-трансфер на: donate@serbsforserbs.ca
*сви донатори остварују право на пореске олакшице

НЕМАЧКА
1. IBAN: DE87 7605 0101 0015 8913 36
2. Pay Pal
*сви донатори остварују право на пореске олакшице

ШВАЈЦАРСКА
1. IBAN:CH57 0900 0000 6133 5679 5 Max-Högger-Strasse 6, 8048 Zürich
2. Twint: donate.raisenow.io/stbdh
3. PayPal
*сви донатори остварују право на пореске олакшице

АУСТРИЈА
1. IBAN:AT97 3200 0000 1036 4339
SWIFT/BIC: RLNWATWW
Customer: Organisation fuer humanitaere Hilfe in serbisch Srbi za Srbe
Kalvariengürtel 39/6, 8020 Graz Austria
2. Pay Pal
3. Позив на број 0901 300 201 из фиксне и мобилне телефоније (3 евра)