Помозимо шесточланој породици Поповић код Тутина да заврши кућу коју су сами започели да граде

Породица Поповић живи у Тутину, тачније селу Добриње, које се помиње још у средњем веку када га је краљ Стефан Првовенчани даровао манастиру Жичи. Данас у овом селу у Рашком округу живи тек 70-ак становника, а сви су Срби. Миљан Поповић је радни век провео у полицији, а данас је у заслуженој пензији. Његова жена, Милева, мајка је четворо деце и неуморна домаћица, која се као и свака брижна мајка увек труди да ником ништа не зафали.

Имају ћерку Анђелу (26), која завршава студије математике. Годину млађи је Стефан (25), који је професор географије, али за сада ради тек као замена и има 50% фонда часова, што је недовољан и несталан новац да би се осамосталио. Анастасија (23) студира биологију, а најмлађи је Велимир, који је тек кренуо у средњу школу.

Од Поповића смо 29. септембра, приликом посете, сазнали да су сами кренули да граде кућу јер тренутна у којој живе није њихова. Тачније власништво дели њихов отац са још петоро браће.

„Кућа у којој смо је припадала покојном оцу. Данас се води на нас шесторицу браће, а грађена је тачно 75 година. Треба нам наш простор, имам четворо деце и данас-сутра, Боже здравља, имаћу и унуке, а неко од деце се вероватно неће селити јер воле овај крај“, каже нам Миљан.

Породица не прима социјалну помоћ, дечији додатак, нити су икад и од кога помагани.

„Имамо преко два хектара земље. То су ливаде и пашњаци, део обрађујем, да имамо за наше потребе. Имамо и 4 краве и 4 моравке свиње, башту за своје потребе, као и трактор, балирку и косачицу. Вредни смо, трудимо се, школујемо децу жена и ја, троје још увек, Стефана смо одшколовали и сада помажемо и надамо се да ће наћи стабилан посао у школи као наставник географије. За то се школовао, учио годинама, и то воли, премда смо свесни да је данас наставнички позив потцењен и слабо плаћен“, прича нам његов отац.

Оно што је Поповићима проблем јесте да сами не могу да заврше нову кућу коју су започели.

„Почели смо да градимо нову кућу, која ће имати три собе, кухињу, трпезарију и купатило. Око 115 квадрата. Задужили смо се скоро 30 хиљада евра да почнемо нешто што сами у датим околностима, а са овим поскупљењима и нашим трошковима, једноставно не можемо да приуштимо. До сада смо уложили 40 хиљада евра, и треба нам још по мојој рачуници око 30 хиаљада. Негде смо на пола отприлике“, каже нам отац четворо деце док нам показује шта су све до сада успели да ураде.

Попадићима је потребна ПВЦ столарија, да се уведе струја, одради керамика, малтерисање, набаве санитарије, среди фасада и уведе грејање. Они то не могу сами, јасно је. Зато хуманитарна организација Срби за Србе покреће још једну акцију у нади да ћемо заједничким снагама успети да уселимо Поповиће у њихов нови дом који су започели да граде.