Богатство које се не мери новцем: осморо деце у дому Мишевића, залог су за светлију будућност!

Стабилна, вредна и домаћинска породица. А поврх свега броје осморо деце. То су укратко Мишевићи из Нове Вароши. Када би било оваквих породица више, не би се бринули за опстанак, нити каква ће нам бити будућност као народу у нашој кући. Ипак, нису сви толико одважни да се одлуче да имају овако бројно потомство.

Кућа у којој живе Мишевићи је пристојна, уређена, и има тренутно довољан број просторија како би сви они могли заједно да живе. Додуше, још увек је већи део деце у развоју и мали су, али тренутно овај простор може да задовољи њихове потребе.

Дејан и Стамена родитељи су чак седморо дечака и једне девојчице. И сви од реда су још увек малолетни. Најстарији је Богдан (17), затим следе Реља (15), Дмитар (14), Александар (12), Јован (10), Илија (8) и Јаков (4), и као нежни цвет међу њима седморицом, њихова сестрица Марија (6).

Поносе се својом децом и имају само речи хвале за њих .

Оно што дефинитивно не недостаје овој деци, јесте друштво за игру. Има их довољно, као што у некој опустелој сеоској школи има свеукупно ђака на броју. Наравно има то своје предности и мане.

Простора никад довољно, а Дејан активно ради на томе и мисли на будућност.

„Кућа има четири собе доле и на спрату. За сада је то довољно. Како се ширила породица, тако смо и надограђивали кућу. Ту је са нама и мој отац Радојко. Међутим, морамо да размишљамо мало унапред. Неће сви овде увек живети, а Боже здравља ако буде требало некоме од синова да заснује своју породицу, мораће негде да се смести. Започели смо да градимо претпрошле године још једну мању кућу, па смо стигли до плоче и ту смо стали. Нема се тренутно ни времена ни материјала за наставак, али као што рекох још нам то није хитно“, навео је Дејан и објаснио каква је ситуација око стамбеног простора.

Он је иначе грађевинац и са пар рођака и пријатеља има екипу са којом обавља грађевинске радове. Зато му није страно све ово и кад год има времена, он се посвети градњи на свом имању.

Није ни то лако, јер ова бројна породица има и краве, волове, овце, живину, свиње. Све то треба подмирити и одржавати.

Стекли смо утисак да овим људима не треба много, али да без икакве сумње једна оваква породица заслужује неки вид подршке са наше стране.

Кроз разговор смо дошли до информације о томе шта им тренутно прави највећи проблем, и на који начин би могли да им олакшамо живот.

„Трактор увек значи за нас који се бавимо активно пољопривредом и држимо стоку. Али мислим да би нам вода била битнија да се доведе, да буде стабилно снабдевање. Крећу да је ускоро гасе у летњем периоду и онда сваки други дан има на по сат-два. Имамо проблема око тога. Треба нам и због кућних потреба, али и због пластеника и због стоке. Релативно скоро су рођаци и комшије копали у околини и кажу да може да се нађе на 15-20 метара, да је добар извор. Па ако шта буде могло у вези тога, значило би нам“, појаснио је Дејан проблеме који их погађају услед нередовног водоснабдевања.

Кроз шалу смо на крају рекли да и ако не буде више радне снаге, за коју годину Дејан ће моћи само од својих синова да оформи екипу за извођење радова. Ко зна, можда се тако нешто и догоди. Богу хвала да их има на броју.

Надамо се да ће ова прича о једној домаћинској породици са осморо деце, заинтересовати бројне људе који редовно прате наш рад и да ћемо им пружити заједно једну праву и искрену подршку.