Далибор сваки дан силази 175 метара под земљу како би прехранио породицу – помозимо Станковићима из Леца!

Ниједан посао није лак. Било да је у питању физички или умни напор, сваки изискује одређену жртву. Ипак, као и у свему у животу, постоје лакши и тежи послови, а посао у руднику засигурно спада међу најтеже које човек може да ради. Спуштати се сваког дана у јаму дубоку десетине, па и стотине метара, не знајући шта вас доле чека, носи ризик који је тешко измерити било каквом платом. Међутим, када вас живот сатера до зида и немате избора, спремни сте на све како бисте прехранили своју породицу.

Далибор Станковић са супругом Весном живи у селу Леце, надомак Медвеђе. Имају сина Младена (4), који, нажалост, има здравствене проблеме од рођења. Рођен је са суженом лобањом, што је касније довело до притиска на мозак, а самим тим и до поремећаја других функција. Нажалост, када је имао годину дана, породица није имала новца за операцију која му је била неопходна. Упркос свему, Младен је једно живахно и срећно дете које је током наше посете непрестано трчало и играло се играчкама.

Кућа у којој живи породица Станковић такође је трошна и не пружа им услове достојне нормалног живота. Иако су се трудили да је колико-толико среде, много тога је остало да се уради. Додатни проблем представља пут до куће. Последњи километар уопште није асфалтиран, па током зиме имају озбиљних проблема са проходношћу. Како нам каже мајка Весна, када дуне јачи ветар, дешава се да по два-три дана остану и без струје.

Далибор се, упркос свему, труди колико може. Ради изузетно тежак посао и сваког дана силази у рудничку јаму дубоку чак 175 метара!

Месечна плата једног рудара и дечији додатак који примају за Младена далеко су од износа потребног за нормалан живот једне породице. Како би бар мало олакшали свакодневицу и обезбедили део хране, држе две свиње.

„Када га водим у вртић, набијем му чизме и идемо кроз блато. Нема ниједног детета у близини и то ми најтеже пада. Нема са ким да се игра. У вртићу их је укупно четворо. Село се гаси!“ – каже нам Весна, описујући оно што јој најтеже пада када је у питању одрастање малог Младена.

Ово је Весни други брак, а из првог брака има ћерку. Живот је није мазио, па је тако из Баната дошла чак у Медвеђу, где је покушала да пронађе своју срећу и започне нови живот.

Ни Далиборова животна прича није много лакша. Рођен је у Београду, где је и одрастао, све док их мајка није напустила. Након тога се са оцем и сестром вратио у родно село, где и данас живи. Његов отац такође је радио у руднику, а Далибор је касније пошао његовим стопама.

Ситуација у којој се налази породица Станковић изузетно је тешка, од лоше путне инфраструктуре и неусловне куће, преко здравствених проблема малог Младена, па све до тешке материјалне ситуације у којој Далибор, радећи један од најтежих послова, покушава да својој породици обезбеди све што јој је потребно.

Њихова прича треба добро да нас отрезни и подсети да недалеко од нас живе породице које се свакога дана боре са проблемима о којима многи од нас ретко и размишљају.

Зато позивамо све људе добре воље да нам се придруже у великој акцији помоћи породици Станковић, како бисмо заједничким снагама обезбедили боље услове за живот малог Младена и његових родитеља.