После најмрачније ноћи, свиће нови дан! Животни преображај породице Медић након усељења у нову кућу

„Драги моји Срби за Србе ја сам се препородио и оздравио“, прво је што нам је рекао болешћу и бригама измучени Дражен Медић, након што смо закорачили у двориште његовог новог имања у Борову селу.

До пре неколико месеци ходали су по ивици неизвесности, из дана у дан – он и његова ћеркица Марија (7). Управо смо их тада и упознали у Сиску, пролетос, када смо и одлучили да покренемо пројекат њиховог стамбеног збрињавања.

Преживљавали су њих двоје ослањајући се искључиво на Божију милост, али и захваљујући огромној љубави њиховог тамошњег пароха оца Немање, коме су захвални до краја живота. Како нам је и тада рекао Дражен, да није било оца Немање, не би било ни њих.

Он их је крепио и духовно и материјално. Јер живели су у граду где су били потпуни странци, где српске деце није било толико ни да се изброје на прсте једне руке. У стану који је изнајмљен, а који нису могли да плаћају, преоптерећени и Драженовим тешким здравственим стањем, али и прескромним месечим примањима, налазили су се готово у безизлазној ситуацији.

Преко оца Немање је на крају стигао и апел за помоћ до наше организације. Као што имамо прилику да се уверимо, тај апел се завршио на најбољи могући начин.

Марија и Дражен су поносни власници једне скромне, али удобне и што је најбитније, само њихове куће у Борову селу.

„Почећу да плачем, ако кренем свега да се присећам кроз шта смо Марија и ја пролазили и када видим где смо сад. Ја сам презадовољан, пре свега због ње. Све што радим, радим због ње. Јер она је сада пресрећна, одушевљена, не знам ни сам више како то стање да опишем. Она није могла да спава од узбуђења у новој соби и свом кревету неколико дана. Има сада и двориште, има базенчић, своју розе собу, слободу и сигурност тако да кажем“, наставио је у даху преплављен позитивним емоцијама Дражен.

Заиста је ова породица доживела својеврсни преображај, а симоблика је била таква, да смо на навечерје великог празника Преображења Господњег управо и званично направили усељење и окончали овај пројекат.

„Ја сам већ у годинама, и поприлично нарушеног здравља. Знате и сами, причали смо о томе када смо се упознали. Али сада као да је то све прошло. Додуше није прошло, али као да су ми све те тегобе утихнуле. Имао сам енергије да радим и сређујем по кући и око куће, као да сам у најбољем могућем стању. То можда и најбоље говори како се осећам због свега што сте урадили. На крају, најбитније ми је да знам, да ће Марија имати нешто своје, и да ако се мени погорша здравствено стање или деси оно најгоре, да ће имати неку сигурност. Притом смо сада међу својима тако да кажем. Има наших људи, и то изузетних људи. Како су нас само комшије дочекале, колико нам око свега помогле, као да смо најрођенији и као да се знамо цео живот“, видно узбуђен и захвалан је био Дражен.

И ми смо се кроз овај пројекат помоћи породици Медић уверили у доброту свих људи, са којима смо долазили у додир, како би се овај пројекат завршио. Захвални смо и бившим власницима куће, комшијама и сарадницима који су изводили радове.

Рекапитулација помоћи је следећа: купљена је кућа која има у стамбеном делу око 80м2, а уз њу на имању постоје и две помоћне просторије, башта и двориште. На кући су изведени радови на постављању фасаде, замени ПВЦ столарије, унутрашњем уређењу просторија и провери и поправци електроинсталација и водоводних инсталација.

Као и у сваком пројекту овог типа, неизоставно је било да се докупи потребна бела техника и намештај. Тако да смо набавили један комбиновани фрижидер, веш машину, шпорет и бојлер, а што се тиче намештаја, купили смо кухињу, сточић, радни сто, радну столицу, трпезаријски сто, 4 трпезаријске столице, 2 кревета са душецима, угаону гарнитуру и три ормана.

Укупно смо утрошили 37.340,65 евра на пројекат помоћи породици Медић.

Овакви пројекти нам дају ветар у леђа. Мотивишу нас и терају да идемо преко граница могућности. Лакше се и преброде сва искушења која са собом носи овај посао, када се присуствује оваквим тренуцима и када се изблиза осети шта је труд који смо као организација уложили, значио људима који су се налазили у безизлазној ситуацији.

Породици Медић желимо да остави иза себе све тешке тренутке кроз које је до сада пролазила и да са радошћу закорачи у нову животну етапу, а малој Марији желимо срећан полазак у први разред основне школе, окруженој својим сународницима.