Пролазећи уздуж и попреко крајеве у којима живе српске породице видели смо свакакве ситуације. Једне живе у скромним условима. Друге породице су сиромашне. Треће у крајњој беди. Ипак, најтеже је када су деца остављена. Тада нас ухвати нека посебна сета. Чиста туга над којим лебди суморно питање „какви су то…
Упркос свему и упркос свим насртајима и недаћама, очигледним или скривеним, српски народ је опстао на подручју некадашње Крајине, а данашње Републике Хрватске. Неповољне околности са којима се суочавају на дневном нивоу отежавају им функционисање. Није лако бити мањина негде где си непожељан. Ми као организација препознајемо већ годинама уназад…
Имам епилепсију, пијем лекове, а дешава ми се да по 10-15 минута изгубим свест. Тада ми деца помогну да се вратим у живот, започиње причу Јована Вучетић из Осечине, мајка петоро деце.
Сваког јутра када се пробуде и усмере поглед изнад своје куће, малишани Андреј (9), Дарија (7) и Марија (3) из Дежеве могу да се диве једној од наших највећих светиња.
У Пријепољском селу Кучин имали смо прилику да се упознамо са породицом Ратковић. Петочлано домаћинство чине родитељи Небојша и Мартина са децом Марком (13), Николом (11) и Маријом (8).
„Мени је сан да имам 1.000 играчака једног дана”, симпатично је рекао мали Марко (5) из Горњег Рибника у Републици Српској. А на питање шта му је баш највећа жеља тужно нас је погледао и, отворивши свеску, без ријечи је показао кућу коју је нацртао! Играчке и кућа, нешто што…
Бошњане код Варварина била је локација на којој смо обишли још једну породицу. Домаћинство Соколовића чине родитељи Мирослав и Лидија са децом Маријом (24), Ђорђем (21) и Анђелом (19). Са њима живи и бака Добрила.
Имајући у виду да сваке године обиђемо и помогнемо преко 200 породица широм Балкана, имамо прилике да видимо много различитих крајева. Овога пута имали смо задовољство да уживамо у једном од најлепших погледа, на који смо наишли у последње време. Колико је наша земља лепа и украшена са предивним селима…
Последњи дани 2022. године заувек ће остати урезан у сећању Димитријевића из Међулужја код Младеновца. Тада је дошло до експлозије, коју је изазвала плинска боца и правим чудом завршило се без губљења нечијег живота. Лазар је најгоре прошао, провео неколико недеља на лечењу у болници ,а и данас има последице…
Пре више од 20 година наши домаћини, донели су одлуку да желе да створе породицу са много деце. Тада су напустили центар града и преселили се на периферију.
Пре 14 година ризиковала је свој живот да би родила. Буквално. Потписала је папир да жели да роди на сопствени ризик, мимо обесхрабрујућих прогноза. И родила је.
Отац јој је умро још када је била дете и не памти га. Мајку је изгубила пре четири године. А онда, само годину доцније, десио се стравичан тренутак, који је завио у црно целу породицу Несторовић из села Злот у Бору. Бојан, Данијелин муж, пао је са камиона на радном…
Прелепи предели горњомилановачког краја открили су нам раскош природних лепота Србије. Нажалост, овај идилични пејзаж пресеца недовршена кућа породице Кнежевић из Богданице.
За многу децу, мирис кокица и слатки укус шећерне вуне везује се за радост и безбрижност – за одлазак на вашар, у биоскоп или шеталиште. Међутим, за породицу Лазаревић, ови симболи детињства нису део игре и уживања, већ свакодневни труд за достојанствен живот.
Породица Иветић из Приједора, коју чини самохрани отац Љубомир и његово четворо дјеце: Радослав (23), Сузана (19), Милош (17) и Катарина (13), након година, да не кажемо и читавог живота потуцања по изнајмљеним и неусловним кућама, коначно је добила свој кров над главом.
Дежева, место где се рађала и уздизала прва српска држава. Где је отпочео Нови Завет српске историје. Место где се саборовало, одлучивало и уређивало. Место где се стварала визија о путу којим треба да се ходи у будућности. Ту где се Растко Немањић, а потоњи вечни духовни отац српскога народа…
Породицу Максимовић имали смо прилике да први пут упознамо, прије нешто више од годину и по дана. Том приликом упознали смо се са њиховим животом, проблемима и помоћи која им је потребна.
У част покојног Марка Лазића, репрезентативца Србије у куглању и голбалу, који је преминуо 2014. године, покреће се хуманитарна акција прикупљања средстава за куповину мобилних телефона за слепу и слабовиду децу у Србији.
Сам почетак године искористили смо како би се упознали са новим породицама из Северне Македоније, које су у плану да буду суштински помогнуте са наше стране.
У питомом и вредном крају општине Тутин живи породица Видосављевић – пример упорности, поштовања и борбе за достојан живот. Ова скромна и вредна породица, коју чине отац Славољуб и мајка Јелена са четворо деце: Милица (16), Јован (14), Јована (12), Милена (6), дуго је живела у условима који су били…
