Вести

Подручје Крајине је скрајнуто у нашем јавном медијском простору. Када се и прича о томе, у фокусу су углавном старији људи у напуштеним селима, као да младих уопште нема. Срећом, није баш тако!

Услед проблема проузрокованих са мајсторима и радном снагом која је обављала радове код породице Радомировић из села Долац код Новог Пазара радови су се одужили и морали смо да нађемо њихову замену. Сада се радови убрзавају и надамо се да ће све бити готово у наредном периоду.

Као и небројено пута до сада, ставили смо се на располагање нашим пријатељима и саборцима из епархијске добротворне организације Мајка девет Југовића из Грачанице и подржали њихов рад.

Иако често мислимо да су наши проблеми највећи и нерешиви, као да ударимо главом о зид када сретнемо борце какви су Дарко и Ивана из Јагодине, родитељи седморо деце од којих је троје са сметњама у развоју.

Пројекат обнове вртића „Мајка Храброст“ у Дрвару у укупној вриједности од 62.061,01 КМ успјешно је завршен. Са радовима на овом пројекту започето је 2022. године у склопу помоћи институцијама у Републици Српској и Федерацији Босне и Херцеговине које је финансирала Хуманитарна организација Срби за Србе кроз намјенску донацију господина Чедомира…

Породица Марчета живи у Прекаји, селу надомак Дрвара, у просторијма сеоске школе које су добили на кориштење, највише из разлога да се иста не бих затворила. Породицу чине отац Милош, мајка Бојана и њихово четворо малољетне дјеце Уна (12), Весна (10), Марко (6) и Маријана (2).

Милан и Биљана прошли су све. Ни ратови, ни ратишта, немаштина, често и глад – ништа није могло да пољуља истинску љубав коју су осећали. Једно према другом, али и према свом народу. Имали смо прилику да то све чујемо из прве руке од њих, када смо их прошле године…

Породица Анђеловић из села Радовница (махала Лештарци) у Трговишту, иначе најнеразвијенијем округу Србије, живи у крајње нехуманим условима.

Сам пут до села Канарево, које се налази у једном од забаченијих делова општине Старо Нагоричане, указивао је да нас чека упознавање са породицом, којој је тескоба животни сапутник. Нисмо пуно погрешили.

Рудо иако је испреплитано турбулентном историјом, труди се да опстане и да пркоси пошасти која траје деценијама у виду одласка у веће градове. Ово мало мјесто у истоименој општини у источном дијелу Републике Српске одувијек је било богато здравим сеоским домаћиствима који су се бавили воћарством и пољопривредом, а аутохтона…

Снажно смо кренули у још једну, нову, петнаесту по реду годину нашег деловања на подручју заборављене Крајине. Преваљено је неколико хиљада километара, а ентузијазма и даље немањка. Напротив, мотивисани смо да обезбедимо још већу и конкретнију помоћ крајишком живљу, него што је то било у протеклој години.

Сусрети са породицама чија је тежња да се баве или прошире своју делатност у пољопривреди, за нас увек представља искуство више.

Било је муке, али успели смо. Нисмо хтели да се предамо и да оставимо породицу Петров-Милошевић из насеља Рашка у Врању, да настави да се мучи кроз живот.

Долазак прољећа доноси нам сунчано и лијепо вријеме, а свима онима који се труде да у том вријемену уживају чинећи добра дјела, доноси причу о још једној помогнутој породици, која надахњује и улива радост и топлину у срце.

Приликом наше прве посјете породици Кнежевић из Коњица имали сте прилику да се упознате са предивним дјевојчицама Николином (11) и Јованом (10) и њиховим родитељима Миланом и Босиљком.

Хуманитарни рад наше организације  заснива на вишедетним породицама, и важно је увек истаћи колико је битна светиња породице у данашње време.

„И свуда гдје је српска душа која; Тамо је мени отаџбина моја; Мој дом и моје рођено огњиште” – писао је велики Алекса Шантић у свом родном Мостару пре више од једног века. И као вођени овим завјетним стиховима, Хуманитарна организација Срби за Србе наставља своју мисију у Мостару, на…