Помоћ за Ратковиће у Бања Луци
У недељу 18. септембра 2011. године посјетили смо породицу Ратковић из Бања Луке и ово је прва посјета наше организације овој породици после 2 године. Тада је то била дванаесточлана породица, а данас је, Богу хвала, тринаесточлана, јер је у међувремену рођена и најмлађа кћеркица. Да подсјетимо, породицу Ратковић чине отац и мајка Златко и Мирјана и дјеца Ђорђе (17 година), Александар (16), Јована (14), Милица (12), Теодора (11), Вук (9), Михајло (8), Душица (6), Марија (4), Катарина (3) и мала Софија са још непуном годином дана. Како смо у овом саставу били први пут код Ратковића, имали смо мало проблема да их нађемо, али ипак стигли смо око поднева код њих. Дочекали су нас домаћински, сви на окупу, разиграни и насмијани. Стварно је невјероватан осјећај затећи једанаесторо браће и сестара како се играју у свом дворишту, па тако ни ми читаво вријеме нисмо могли сакрити осјећај дивљења и скинути осмјехе са лица.
Једини запослени у породици је отац Златко који ради у једном бањалучком подруму пића. Међутим, у последње вријеме, због смањења обима посла Златко је стављен на отпусну листу и тренутно чека да види како ће се разријешити ситуација са послом. Највећи проблем и највећи мјесечни издатак пордице су тренутно рате кредита које износе око 400 КМ. Први кредит су дигли кад су зидали кућу, а други после непогоде која их је задесила кад има је вода провалила у приземље. Наиме, држава је била обећала да ће санирати тај проблем, али како се то одужило и како је постајало све извјесније да од помоћи неће бити ништа, Ратковићи нису имали друге него посегнути за још једним кредитом и направити преправке како вода више не би плавила приземље. Кажу да ни сами не знају шта ће да раде уколико Златко добије отказ.
На питање која помоћ би им највише одговарала, мајка Мирјана нам се пожалила да је ово први пут да дјецу није успјела спремити за школу и да су кренули без књига у нову школску годину, а има их осморо школараца. Тако смо се и одлучили да највећи дио помоћи усмјеримо на куповину књига и школског прибора. У ту сврху смо издвојили 400 КМ. Како је била недеља и књижаре нису радиле, паре смо оставили код Златка, а они су се обавезали да ће кад књиге стигну све усликати и послати нам. Такође за двојицу најстаријих синова – Ђорђа и Александра смо обезбједили по пар патика да би могли да изгурају јесен у њима. Видјевши да ситуација није ни мало лака обезбједили смо им и одређену количину намирница, као и средстава за хигијену да им се нађе као краткорочна помоћ.
У акцији је укупно утрошено 742,40 КМ и то: 400,00 КМ – школски прибор, 90,80 КМ – два пара патика, 251,60 КМ – намирнице и средства за хигијену. За крај морамо похвалити и како је сређена кућа и двориште у коме се налази прави мали полигон за игру који је дјело Златкових руку. Додуше кућа још није завршена и кроз причу са Златком око будућих помоћи овој породици највише би им одговарало да заврше кућу (остала је изолација да се постави) и да дограде још један дио са неколико соба јер их тренутно спава 10 у једној соби на шест кревета.
Мирјана и Златко Ратковић су свакако родитељи који заслужују највеће могуће поштовање и наша организација се мора потрудити и убудаће да им помаже и олакшава колико толико живот. На њиховим очима се види умор, али и одлучност да се наставе борити за своју дјецу.
Још једну захвалницу дугујемо свим донаторима из Приједора и Републике Српске јер су задње двије акције (Ратковићи и Кесари) финансиране махом од средстава прикупљених кроз личне донације, од Хуманитарне журке одржане у Приједору као и од продаје мајица.
