Допремљена помоћ за дом Св. Петке

У суботу, 7. фебруара активисти хуманитарне организације СРБИ ЗА СРБЕ и чланице удружења жена Србије и Русије „Матрона“ заједнички су организовали акцију испоруке хуманитарне помоћи прихватилишту за женске особе ометене у развоју у оквиру манастира Свете Петке Изворске у селу Извор код Параћина. Том приликом испоручени су основне животне и свакодневне потребиштине уље, брашно, конзервирана храна, намирнице за припрему јела, пелене за одрасле особе и  завоји у укупној вредности од 115.000 динара.

Представници УЖСР “Матрона“ и ХО “Срби за Србе“ у порти манастира Св. ПеткаМанастир Свете Петке у Извору код Параћина је настао у другој половини XIV века, највероватније као задужбина неког од тзв. монаха Синаита. Током Другог светског рата, у манастиру Свете Петке су биле смештене српске избеглице које су напустиле просторе тадашње НДХ. Манастир се налази под заштитом Републике Србије, као споменик културе од великог значаја и данас активан женски манастир и припада епархији браничевској Српске православне цркве. У његовом склопу, данас функционише и болница за смештај особа ометених у развоју.Допремљена помоћ за Дом “Света Петка“

Дом „Света Петка“, који ради при манастиру Свете Петке Изворске намењен је за теже и тешко ометена женска лица у развоју и јединствена је установа социјалне заштите због прожимања државних и институција Српске православне цркве. Монахиње из манастира Света Петка, које припадају сестринству манастира Раваница, и запослени у Центру за социјални рад у Параћину су на истом задатку већ више од 60 година. Тај пример јединственог деловања социјалних радника и монахиња дао је веома добре резултате. У разговору са мати Гликеријом, игуманијом манастира “Свете Петке Изворске“

– Треба имати велику веру, стрпљење и љубав да бисте могли да се бринете о особама које су ометене у развоју. Сви они воле да им се приђе, да их помилујете руком, то им је најважније. Нису им важне друге веома битне ствари у обичном животу, али су жељни љубави и пажње. Лепом речју их смирујемо и живимо са њима као породица. Тада они оживе, расположени су, смеју се, то их одржава и даје им наду у живот – каже мати Гликерија, која брине о Дому у Извору и манастиру Света Петка.

Дом је формиран 1946. године, а традицију мешања слабих и немоћних лица манастир Света Петка започео је 1942. прихватањем ратне сирочади. У почетку су корисници били смештани при манастирском конаку, а 1966. године изграђена је зграда Дома на манастирском имању.

– Од када сам се замонашила бринем о лицима ометеним у развоју у Дому. Навикили смо се једни на друге и не можемо да будемо раздвојени. Лица која дођу у Дом остају ту до краја живота. Посећују их породице, а неретко се догађа да када им дођу мајке окрећу главу од њих и гледају у нас, монахиње. Мајке се мало брецну на њих, али такве реакције су нормалне. Живимо заједно, делимо и добро и лоше. Дом сматрамо као своју кућу и радимо као што у Јеванђељу пише: „Што учинисте једном од моје мале браће, то мени учинисте“. То је наш мотив и задовољни смо. Саосећамо са њиховом патњом и боли, јер они то не умеју да изразе – објашњава мати Гликрија.