Кад помоћ стигне у праве руке

Породица Стојиљковић с петоро деце, из засеока Беривојштица у Големом селу, тридесетак километара удаљеног од Врања, од убоге, сиромашне и несрећне фамилије, захваљујући донацијама добротвора из дијаспоре, племенитим читаоцима „Вести“ и Хуманитарној организацији Срби за Србе, постала је самостална и срећна јер су сву пристиглу помоћ употребили за лепшу будућност своје деце, стали на ноге покретањем посла у козарству, и коначно опремању свог недовршеног дома. Вероватно да нема лепше вести ни за нас у Хуманитарном мосту, а ни за бројне људе који су им месецима слали и део себе кроз своју несебичну помоћ. Глава куће Слободан (37) и млада мајка Сања (28) за само шест месеци успели су да обезбеде извеснију будућност за њихово петоро деце: Луку (9), Лазара (8), Марију (5) и седмомесечне близанце Петра и Павла. Ових дана њихов дом је обасјала нова радост јер су их посетили представници Хуманитарне организације Срби за Србе, задужени за jугоисточну Србију са месним активистом лаборантом Новицом Цветковићем и даривали им пећ на дрва.

Нови шпорет на дрва за породицу Стојиљковић

– Пресрећни смо јер смо за кратко време успели да средимо кућу и стекнемо мало прихода како нам не би деца више гладовала. Хвала добрим људима из иностранства, нашим исељеницима који су нам удахнули нови живот и створили својим новчаним прилозима предуслове за нови почетак. Када су нас посетили репортери „Вести“ имали смо само једну собу. Породила сам се и добила близанце који су спавали на душеку, свакодневно смо се борили да им обезбедимо млеко, да позајмимо платно како бих им сашила пелене. Живели смо од социјалне помоћи и дечјег додатка, а то је 16.000 динара или око 140 евра месечно. Главни посао нам је био брање печурака и када је добра година могли смо да себи приуштимо брашна и других основних животних потрепштина. Данас, захваљујући стаду коза које су нам купили добри људи из иностранства, ми смо започели да живимо од свог рада и својих десет прстију. Новац нам није био у првом плану, већ козе како бисмо кренули да стварамо доходак и живимо као и сви нормални људи. Јер зашто очекивати милостињу, када смо здрави, хвала богу, и када можемо напред властитим снагама. Требао нам је само ветар у леђа, а добили смо га од хуманих људи – каже расположена Сања.

Мајка Сања са ћерком Маријом поред старог шпорета

Захваљујући добротворима из дијаспоре Стојиљковићи имају стадо од девет коза и једног јарца. Обезбедили су храну за њих, за целу зиму, и кренули са производњом сира. „Данас имамо неколико врста: младог, преврелог и конзервираног у уљу. Имамо услове да их чувамо, помоћне просторије су у Слободановом родном селу Тумба, испод саме планине Кукавица, тамо је и почетна производња сира. Позивамо све ове добре људе, ако их пут нанесе у наше врлети, да се осладе нашим и исто толико њиховим сиром“, истиче домаћин Слободан.

Захваљујући ХО Срби за Србе, која је о њиховој тешкој судбини прочитала текст на порталу „Вести“, стигла је и конкретна помоћ: уређење просторија за становање, опремање потребним намештајем и кухињским апаратима. На тај начин су добили још једну собу, ходник, купатило, машину за прање, комоде, орман, а сада и пећ на дрва.

– Хвала свим добрим људима, нека им добри Бог подари здравље и срећу у животу. Колико су нама помогли, стоструко им се добра вратило. Данас у нашој кући готово да ништа не недостаје, срећни смо и задовољни, постали смо породица у правом смислу те речи. Ми више не знамо шта је глад, несаница и страх и то је за нас највећи успех – кажу захвално Сања и Слободан.

Вредна и насмејана Марија Стојиљковић

Млада мајка Сања подсећа како су на свет дошли Петар и Павле. „Породила сам се у нишкој болници, 9. јула 2014. године. Порођај није био лак, зато сам пребачена у Ниш. Нисмо планирали близанце, али Бог је тако хтео. Важно је да су живи и здрави, а пошто сам их родила уочи Петровдана, решили смо да се зову Петар и Павле. Тада нисмо имали довољно нас петоро ни за храну, а камоли за остало. Сада се потврдило старо правило да деца никад нису вишак, већ су највећа радост у животу и круна наше љубави – каже домаћица Сања.

Позивамо све људе добре воље да и даље подржавају рад Хуманитарне организације СРБИ ЗА СРБЕ и на тај начин помогну и обрадују велики број деце којој је помоћ преко потребна. ДЕЦА СУ НАША БУДУЋНОСТ!СРБИ ЗА СРБЕ

Извештај: Vesti online