Joш један Видовдан обележен великом хуманитарном акцијом на Косову и Метохији
Хуманитарна организација Срби за Србе организовала је своју традиционалну Видовданску акцију на простору Косова и Метохије. Због проблема изазваних пандемијом корона вируса (COVID-19) акција је, са малим закашњењем, успешно спроведена.
Велику логистичку подршку у овој акцији, као и много пута пре тога, пружили су нам наши сарадници и пријатељи из Епархијске добротворне организације Мајка девет Југовића из Грачанице и манастира Високи Дечани. У Видовданској акцији помогнуто је 16 породица и стоматолошка ординација Дома здравља у Ораховцу. Укупна вредност помоћи износи 30.488 евра.
Обилазак смо започели у Звечану на северу Косова и Метохије. Породицу Млађовић задесила је неописива трагедија јер се домаћин Милош, ког смо имали прилику и лично да упознамо, изненада упокојио због корона вируса у својој 34. години. Иза себе је оставио супругу Невену и три сина – Радована (6), Огњена (5) и Уроша (1). Млађовићи су живели од Милошеве плате, а сада су остали без прихода. Решили смо да се ургентно одазовемо на позив Невене и наших пријатеља из Звечана и да за Млађовиће бар побољшамо услове у којима живе. Зато је наша организација издвојила 3.000 евра за набавку PVC столарије и материјала за изолацију куће, с циљем да деца следећу зиму дочекају у топлијим собама.
Одатле настављамо чак до Витине и села Врбовац где посећујемо породицу Јеринић коју чине Милош, Јулија и две принцезице Анастасија (7) и Јана (3). Од примања имају само социјалну помоћ од 12.000 динара и дечији додатак од 5.000 динара, а отац ради приватно кад има посла. Обрађују и мало више од хектра земље. Јеринићи живе у старој кући у којој је пропала столарија, па су зато од наше организације добили нову PVC столарију у вредности од 1.600 евра.
У истом селу помоћ у виду ламината, два кревета, фрижидера, замрзивача и шпорета на дрва стигла је до породице Вујић. Породицу чине самохрани отац Саша, његова мајка Санкија и ћерка Валентина (16). Саша има још двоје деце, али су они са мајком у централној Србији. Од примања имају пензију 95 евра и минималац 11.000 динара. Вредност помоћи је 1.401 евро.
Пут нас даље води до општине Гњилане и села Партеш. Породицу Перић чине четири генерације – прабака Бисенија (83), деда Новица (58), бака Светлана (56), отац Слободан (31), мајка Маја (32), ћерке Наталија (8) и Ангелина (5) и син Андреја (6 месеци). Од примања имају минималац, скромну пензију и социјална давања. Породица се бави пољопровредом и држе једну краву и теле. Имали су жељу за још једном кравом како би продавали сир и млеко и тако додатно зарађивали за своју породицу. Пре две године су им, нажалост, украдени крава и кола. Зато смо им купили једну краву за 1.500 евра.
Недалеко одатле, у селу Понеш обилазимо породицу Дикић коју чине Зоран, Марија и Николија (4). Живе од једне скромне плате и минималца. Кућа им је доста стара и има доста влаге. Обезбедили смо им PVC столарију и ламинат у вредности од 1.403 евра.
Следећа на реду била је Грачаница где смо до сада помогли преко 30 породица. Овог пута смо подржали једну изузетно вредну породицу која је оставила леп утисак на нас. Мирковићи обрађују осам хектара земље и имају 10 крмача. Имали су жељу да прошире своју мини фарму свиња, па смо их у том циљу помогли набавком грађевинског материјала у вредности од 2.050 евра. Имају план да држе још 17 свиња. Јесте, кажу, незгодно за пласман, али боље него да краду. Породицу чине млади родитељи Јелена (27), Дејан (26) и троје деце – Лена (4), Ксенија (2) и Лука који се родио непосредно пред нашу помоћ.
Близу Грачанице, у селу Сушица посећујемо породицу Крстић. Горан (28) и Андријана (26) очекују принову, па смо решили да их подржимо набавком олука и изолације за кућу у вредности од 2.003 евра. Са њима су и Горанови родитељи Ненад и Светлана. Живе од две плате и једног минималца.
Продужавамо за Доњу Гуштерицу код породице Стојановић коју чине Дејан, Виолета и ћерке Ана (22), Биљана (20), Валентина (16), Јелица (14) и Ђурђина (11). Стојановићи живе од скромних примања у старој кући коју су недавно доградили. За њих смо обезбедили PVC столарију, фрижидер, замрзивач, електрични шпорет и веш машину у вредности од 2.600 евра.
Следећа станица била је село Скуланево. Породицу Тодић чине Горан, његова мајка Надежда, сестра Слађана, супруга Гордана и деца Голуб (20), Александра (18) и Дамјан (12). Иако имају једну плату и пар скромних примања, већи део одлази на лечење сина Дамјана који је слеп на једном оку. Нажалост, и Слађана је ментално заостала и има психичке нападе. Обезбедили смо им скромну помоћ у виду PVC столарије, ламината и веш машине, укупне вредности 1.400 евра.
Помогли смо још породицу Ђорђевић из Грачанице коју нисмо успели лично да обиђемо, али јесу наши сарадници из организације „Мајка девет Југовића“. Породицу чине самохрана мајка Микица и ћерке Сара (11), Невена (9) и Емилија (4). Микица ради при полицији, а супруг јој је преминуо због тровања. За Ђорђевиће смо обезбедили PVC столарију и материјал за опремање купатила на шта смо утрошили 3.001 евро.
Породицу Илић из Севца у општини Штрпце, такође, нисмо обишли због удаљености. За њих смо обезбедили електрични шпорет и веш машину у вредности од 530 евра. Породицу чине Бобан, Наташа, Марија (15), Мартин (13) и Анђелина (7). Од примања имају социјалну помоћ и дечији додатак.
Следећег дана наставили смо обиласке породица по Метохији.
Прва помогнута породица су Ковачевићи из села Бање. Породицу чине: деда Новица, отац Синиша, мајка Маријана и деца Кидијана (13), Марко (11) и Срђан (7). Породици је купљен трактор у износу од 2.000 евра.
У селу Рудице наставили смо са акцијом Нека село Рудице поново сија куповином материјала за изолацију куће и грађевинског материјала за доградњу једне просторије. Овога пута, помогнуте су породице Драгомира Дашића и Вулић Ивана. Поред Драгомира породицу Дашић чине и мајка Ратка и деца Марија (19), Анастасија (10) и Лука (8). Наша организација породици је обезбедила материјал за изолацију куће у вредности од 1.500 евра. Породицу Вулић поред Ивана (27) чине и његов брат Александар (21) и мајка Смиља. Породици је уручен грађевински материјал за доградњу једне просторије. Вредност помоћи износи 1.500 евра.
Четврта помогнута породица била је породица Шутаковић из Ораховца. Породицу чине отац Младен, мајка Дамјана и деца Богољуб (6) и Даринка (2). Породици је обезбеђена следећа помоћ: кухиња, бојлер, двосед, тросед, фотеља, блокови и цреп. Вредност помоћи износи 1.500 евра.
Последња помогнута породица у Метохији били су Петровићи из Гораждевца. Отац Саша рођен је у Винковцима, где се након почетка рата сели за Сарајево, па након тога услед рата и у Босни са породицом одлази у Гораждевац, где се након школовања запослио као наставник енглеског језика у основној школи. Неколико година самоиницијативно је радио у невладином сектору где је на локалном нивоу покушавао да се бавим проблемима српске заједнице. Крајем 2015. године, у глуво доба ноћи, пуцано је на кућу породице Петровић. У том нападу нико од чланова породице није био повређен иако је пуцано запаљивом и панцирном муницијом. Ипак, трагови напада на њихову кућу су видљиви и данас, а породица је успела да реновира један део куће. Поред Саше породицу чине и мајка Зорана и деца Константин (3) и Стефана (12). Породици је дониран грађевински материјал за уређење једне просторије и адаптацији дела куће, укупне вредности од 2.000 евра.
Након ваше несебичне подршке и великог разумевања зaпочели смо радове на кући. Сада ће нам се драстично побољшати услови живота – рекао нам је отац Саша.
На крају, помогли смо и стоматолошку ординацију Дома здравља у Ораховцу. Помоћ у виду стоматолошког материјала у вредности од 1.500 евра уручена је стоматолозима Игору Левићу и Милисаву Рајичићу. По њиховим речима, опрема је веома значајна, посебно ако се има у виду да су Ораховац и Велика Хоча места изолована од других српских средина, а осим једног аутобуса који три пута недељно саобраћа до Косовске Митровице, других организованих превоза већ двадесет година нема. У претходним месецима због пандемије корона вируса и та аутобуска линија била је у прекиду, па је било веома важно да пацијенти могу, у овој ординацији, да добију потребну помоћ стоматолога и друге врсте лекарске помоћи.
Колега Мића и ја трудимо се да максимално изађемо у сусрет свим пацијентима. Код нас сем Срба често затраже помоћ пацијенти Роми, Албанци и Горанци. Ми смо лекари терапеути и по нашим могућностима помажемо свима који затраже помоћ. Наравно, не можемо због недостатка неких материјала да им урадимо одређене естетске захвате, али увек можемо да им укажемо помоћ кад су проблеми са зубима у питању. Ако у неком наредном периоду буде донатора, значила би нам и набавка аутоклав апарата за стерилизацију никл-титанијумских игличастих система које смо добили – рекао нам је стоматолог Игор Левић.
Велика Видовданска акција била је само једна у низу акција наше организације коју смо спровели у 2020. години на простору Косова и Метохије. Ипак, до краја године остао је велики број породица на овом простору којима наша организација планира да помогне, па још једном позивамо све донаторе Хуманитарне организације Срби за Србе да наставе са континуираном подршком, како бисмо заједничким снагама учинили све што је у нашој моћи да помогнемо опстанак Срба у нашој јужној покрајини.
