Током октобарско-новембарске акције на КиМ-у, помогнута 21 породица, Призренска богословија и Дом здравља у Ораховцу

Услед здравствених, социјалних, логистичких и економских проблема који су захватили људе и државе широм света, а који су изазвани COVID-19 вирусом, уз помоћ пријатеља и сарадника из Епархијске добротворне организације Мајка девет Југовића из Грачанице, манастира Високи Дечани, донатора, пријатеља и волонтера, Хуманитарна организација Срби за Србе успела је да у месецу октобру и новембру спроведе још једну акцију помоћи угроженим породицама.

Помоћ је стигла до 21 породице на Косову и Метохији, Призренскe богословијe и Дома здравља у Ораховцу. Вредност испоручене помоћи је 37.957 евра.

Обилазак породица започињемо у месту Нови Бадовац који се налази на пар минута вожње из Грачанице одакле смо кренули у обилазак помогнутих породица. Породица Милосављевић прва је код које свраћамо тог дана. Зоран и Снежана имају сина Лукијана (1), преселили су се из Штрпца у Нови Бадовац. Зоран и Снежана јесу запослени али су кућу купили на кредит, а како је столарија била у лошем стању, одлучили смо да им донирамо нову PVC столарију. Цена замене прозора и врата је 1.500 евра.

У Прековцу обилазимо породицу Павић, њих смо већ помагали током 2016. године козом и јаретом. Сада за још једног члана бројнија породица, пошто се пре годину дана родио Марко (1), помогнута је грађевинским материјалом вредности 1.500 евра. PVC столарија, материјал за изолацију и плочице, како домаћин каже биће искоришћени за сређивање започетог објекта који планирају да доврше и оспособе за живот. Поред најмлађег сина Љубиша и Драгана имају још Јована (12) и Михајла (9), а са њима живи и бака Славојка тако да им је већи животни простор неопходан и надају се да ће у скорије време сређивање привести крају.

Недалеко од Прековца налази се Зебинце, место у коме посећујемо и помажемо трећу породицу, Горан Перић и супруга Силвана имају троје деце, Дуњу (6), Страхињу (5) и Михајла (1). Од примања имају социјалну помоћ и дечији додатак. Баве се пољопривредом, обрађују три хектара земље и тренутно имају једну краву, изузетно су вредни и гостопримљиви. Од нас, ово домаћинство добило je бика.

Четврта породица коју обилазимо налази се у Извору, Иван Миљковић, супруга Живана, Срећко, беба од свега осам месеци и бака Љубинка дочекују нас испред куће у прелепом природном окружењу, на брду, са ког се пружа поглед на природу овог краја. Љубинкина пензија и социјална помоћ су сва примања ове породице. Пре десет година остали су без две краве и телета који су им украдени, а тренутно имају краву са телетом и једну свињу. Од нас су добили бика.

Следећа породица, коју посећујемо првог дана, су Станковићи из села Чуљковци. Tроје деце подижу Срђан и Нена. Кад смо их посетили оправдано нас нису дочекала деца пошто су била заузета школским обавезама. Најстарији Милош (20) је на студијма у Ћуприји, Марина (18) у Шилову у средњој школи, а најмлађи Михајло (9) у основној школи пратио je наставу. Код Срђана и Нене осећа се огромна воља и жеља да опстану на свом огњишту упркос бројним изазовима. Редовна примања су мала, један минималац и социјална помоћ. Разбојништва и крађе су у овим крајевима честа. Тренутно имају једну краву и обрађују четири хектара земље. Овој породици је такође дониран бик.

У Шилову посећујемо шесту породицу. Милан и Сања Ђокић имају троје деце, Анастасију (10), Данила (7) и Велибора (4), а са њима живе и деда Света и баба Снежана. Поред редовних примања која су мала, обрађују хектар земље, имају нешто свиња, кокошака и коза. Ове вредне људе смо помогли са биком.

Седма помогнута породица је из Босца. Стојановић Драган и Ивана живе са Иваниним родитељима и троје деце. Синови Бојан (13), Немања (9) помажу породици да обрађује преко једног хектара земље, а најмањи Алекса (1) ће им се сигурно придружити кад мало порасте. Тренутно имају две краве, једну су им пре пар година украли. Њих смо, такође, подржали куповином бика, ког тренутно држе у комшијској штали до које смо прошетали да направимо фотографије, док му не обезбеде услове испред своје куће.

Први дан посете завршавамо код породице Москић у Врбовцу. У дрворишту се виде плодови вредног рада на све стане. Низови паприка и белог лука красе двориште, а вредни домаћин Александар добродошлицу нам жели уз чашицу домаће ракије. Са супругом Наташом има двоје деце, Јована (4) и Јовану (1). Живе заједно са Александровим братом Милошем и родитељима Синишком и Јованком. Већ смо једном приликом помагали ову породицу 2016. године. Као и велики број породица на Косову и Метохији и они су у пар наврата осетили на својој кожи како изгледа када ти покраду стоку. Обрађују преко четри хектара земље, изузетно су вредни и овом приликом су од нас добили бика.

Другог дана обилазак породица започињемо у месту Добротин код самохране мајке Достане Јевтић. Без супруга остала је недавно, пошто је преминуо од срчаног удара. Сама одгаја троје деце: Алексу (13), Анастасију (10) и Анђелу (10). Немају никаква примања, стан у коме живе се налази у згради коју је општина саградила и услед хаварије са поплавом коју су имали, били су приморани да подигну кредит и среде шта се средити могло, међутим, столарија је остала у јако лошем стању. Донирали смо им PVC столарију и веш машину. Вредност помоћи за ову породицу је 1.300 евра.

У истом месту помажемо и породицу Живић. Мирослав и Ивана живе са децом Мајом (9), Лазаром (7) и Јованом (1). Тренутно станују као подстанари, а уз помоћ добрих људи почели су да граде своју кућу, коју су већ ставили под кров. Њихов труд да саграде свој дом смо подржали донацијом од 2.479 евра са којом ће решити проблеме око малтерисања, увођења електричне енергије, сређивања купатила. Део материјала како смо се уверили је већ искоришћен, пре свега, електро материјал, а добар део чека да се утроши кад за то дође време. Песак, цемент, лепак, плочице, бојлер и остало ће омогућити да породица Живић што пре доврши своју кућу.

Трећа породица у месту Добротин, четврта другог дана посета, а укупно једанаеста у овој акцији помоћи Србима на Косову и Метохији је породица Бобана Живића. Са супругом Радицом има две ћерке: Анастасију (2) и Анђелију која је напунила само један месец. Кућа у којој живе и његови родитељи је стара, купатило у јако лошем стању, па смо им донирали материјал за реновирање купатила. Када, бојлер, лепак, плочице, остала купатилска санитарија укупне вредности 903 евра предата је овој породици.

Након Добротина где смо помогли три породице стижемо до породице Владимира Стакића из Доње Гуштерице. Иначе, породица Стакић је из Штимља, овде су расељени и овде су нашли уточиште након свих дешавања која су задесила ову породицу и наш народ у последњих тридесет година. Владимир са супругом Милицом има два сина, Филипа (6) и Павла (4). Тренутно живе у кући са још пет чланова, са Владимировим родитељима, његовим братом и сестром и бабом. Завршавају своју кућу и пошто им је неопходна бела техника у новој кући обезбедили смо им фрижидер, замрзивач, електрични шпорет, веш машину и шпорет на дрва. Укупна вредност донираних апарата је 1.300 евра.

У месту Ливађе помажемо породицу Немање и Виолете Максимовић који имају бебу Димитрија (1). Немања иако запослен, бави се пољопривредом, и у закупу има пет хектара земље. Породица држи свиње, кокошке и козе. Ову вредну породицу смо помогли са једним биком.

Последња породица на Косову, четрнаеста по реду, коју обилазимо и помажемо је из Црквене Водице. Породица Војиновић је многочлана породица, а под истим кровом живе Ненад, његов отац Светолик и мајка Станица, брат Владимир, сестра Марија, брат Предраг са супругом Маријом и ћеркицом Хеленом (6 месеци). Место поред Обилића као и већина места на Косову и Метохији не пружа мир и спокој преосталим Србима који су одлучни у намери да остану на свом огњишту. Крађе и разбојништва Албанаца нису ретка, а породица Војиновић је у пар наврата осетила то и на својој кожи. Прво су им покушали украсти трактор док га је један од синова Светолика Војиновића возио. Приликом покушаја крађе запуцали су у правцу момка али срећом нису били прецизни, остала је само рупа у зиду куће као подсетник на тај разбојнички чин из 2007. године. Следеће године пробили су им зид од штале и украли две краве. Баве се пољопривредом, обрађују 12 хектара земље, имају и краву, а ми смо им донирали једног бика.

Призренској богословији смо на молбу Епархије рашко-призренске донирали месо једног бика које ће бити искоришћено за прехрану ученика. Као и претходног пута и сада смо се одазвали на ову молбу схватајући велики значај који има Призренска богословија за нашу цркву и народ као расадник будућих српских свештеника.

Увећање сточног фонда код наших српских породица је од изузетне важности на простору Косова и Метохије. Породице углавном велики извор прихода имају од пољопривреде и сточарства, а уз то свакодневни су велики изазови како би се спречиле на тако ретке крађе стоке. Укупна цена за девет бикова које смо донирали породицама и Призренској богословији је 14.625 евра.

У Метохији смо наставили да помажемо Дому здравља у Ораховцу. Овога пута, набављен је савремени апарат NW-37 и реагенси за одређивање вредности CRP-a као и вредности тромесечног шећера у крви, чија је цена 900 евра.

Прва посећена и помогнута породица у Метохији била је породица Милинковић из Ораховца. Породицу чине мајка Данијела, отац Ненад и син Давид (10), а ускоро очекују и принову. Породици је обезбеђена помоћ у грађевинском материјалу за санацију пода и купатила, троја врата, сто, шест столица и пећ на дрва. Укупна вредност помоћи је 1.900 евра.

У Ораховцу смо обишли и породицу Витошевић. Породицу чине отац Ивица, мајка Тања, деца Богдан (10), Филип (9), Павле (5) и бака Душица. Породици је уручен материјал за адаптацију куће и изградњу купатила. Укупна вредност помоћи је 2.000 евра.

Tрећа породица из Ораховца коју смо помогли су Станковићи. Отац Жика, мајка Сунчица и четворо деце – Немања (24), Ђорђе (20), Александра (14) и Петар (9). Старија деца су после средње отишла за послом, док млађи живе са родитељима. Породи Станковић обезбеђена је помоћ у виду PVC столарије, ормара, ламината, два тепиха, сточића, плочице за кухињу и материјал за плочу и винарију коју праве. Укупна вредност помоћи је 1.500 евра.

Последња помогнута породица у Ораховцу била је породица Радовановић. Породицу чине: отац Звонко, мајка Велинка и деца Јована (23), Слободанка (18), Павлина (11) и Петар (6). Њихова ћерка Анђелија (22) је удата. Породици је купљен материјал за адаптацију потрковља како би направили нове собе. Укупна вредност помоћи је 2.000 евра.

Породицу Колашинац из Гораждевца чини отац Срђан, мајка Мирјана, деца Ивона (14) и Игор (8). Породици је уручена тракторска приколица у износу од 2.500 евра.

У Гораждевцу смо помогли и породицу Кастратовић. Мајка Милица и отац Перо имају четворо деце – Раду (7), Милића (6), Ђурђину (5) и најмлађег Михаила који се родио пре неколико месеци. Породици смо помагали у два наврата: куповином електричног шпорета и замрзивача и троје телади. Пошто тренутно живе у малом простору, почели су изградњу куће, па смо им помогли  у материјалу за нову кућу.  Укупна вредност помоћи износи 2.000 евра.

У селу Рудице наставили смо са акцијом Нека село Рудице поново сија куповином материјала за изолацију куће и последњој породици са децом, породици Дашић. Деда Боривоје и унук Милош (19) добили су материјал за изолацију у вредности од 1.400 евра. Преостале две породице у овом метохијском селу помогла је Фондација Делије, тако да је свих седам породица добило адекватну помоћ чиме је ова акција успешно завршена. Захваљујемо се и фондацијама Осмех на дар и Родољубље с чијим представницима смо најмлађе Рудичане угостили у Београду.

Захваљујемо се свим донаторима и људима добре воље који су и ове године у великом броју посредством Хуманитарне организације Срби за Србе помагали породице на Косову и Метохији.