Почетком октобра корисницима стамбено-комуналних услуга у Новом Саду кренуле су да пристижу хуманитарне уплатнице наше организације уз септембарски рачун.
„Јесте, живот ми се променио, друкчији ће живот бити. Најбољи живот имаћемо сад!“ – усхићено је изјавио Светозар Чутурилов, док су се осмеси његове породице мешали са емоцијама захвалности због новог дома који им је омогућен.
„Моја деца све раде. Како устану среде кревет, па кад ми седнемо кафу да попијемо, они чајеве пију. Помажу око ручка, хоће код животиња и у башту. Ови жуљеви су им јер су ми помагали да круним кукуруз. Волео бих…
Вероватно није било човека који је погледао слике и снимке породице Тот-Докић из Мокрина, а да није остао без речи пред лепотом и добротом деце Милоша (8), Снежане (7), Андријане, Марка (5), Дуње (2) и Михајла (1).
„Ако смо довде доћерали, да би ту стали, џабе смо се ћерали!”, ријечима Матије Бећковића завршили смо наш извјештај о посјети породици Глоговац из мјеста Доња Бијења код Невесиња уз наду да ћемо у догледно вријеме доћи поново и започети…
Радост и осмеси на лицима најмлађих чланова породице Младеновски из села Ранковци код Криве Паланке, зраче невероватним оптимизмом. Помислио би човек да су то најсрећнија деца на целом свету и да живе у сваком изобиљу. Ипак, њихова стварност је другачија.…
„Хвала свима, ово је за нас огромна срећа, али највише хвала покојном Влади, од њега је све почело и он нас је нашао“ – реченица са којом нас је дочекала мајка Драгана Цвијетић.
Када обилазимо Црну Гору, сплетом околности село Велика нам је постало једно од омиљених стајалишта и дестинација.
Носи крајишки народ на души ожиљак. Свашта су прошли, проживели и на крају се вратили да остану на свом кућном прагу.
Приликом усељења, млади супружници, Данило и Јелена и њихови малишани Тијана (5), Павле (4) и Милена (1), нису скидали осмијех са лица.
