Радост и осмеси на лицима најмлађих чланова породице Младеновски из села Ранковци код Криве Паланке, зраче невероватним оптимизмом. Помислио би човек да су то најсрећнија деца на целом свету и да живе у сваком изобиљу. Ипак, њихова стварност је другачија.…
„Хвала свима, ово је за нас огромна срећа, али највише хвала покојном Влади, од њега је све почело и он нас је нашао“ – реченица са којом нас је дочекала мајка Драгана Цвијетић.
Када обилазимо Црну Гору, сплетом околности село Велика нам је постало једно од омиљених стајалишта и дестинација.
Носи крајишки народ на души ожиљак. Свашта су прошли, проживели и на крају се вратили да остану на свом кућном прагу.
Приликом усељења, млади супружници, Данило и Јелена и њихови малишани Тијана (5), Павле (4) и Милена (1), нису скидали осмијех са лица.
„Нека вас Бог благослови!“ – део је текста захвалности којим смо дочекани испред нове куће породице Митровић у месту Четирце у Северној Македонији, а која је саграђена уз помоћ донација наших великодушних донатора са свих страна света.
Људи сте од речи, нема шта. Пуно вам хвала за ово што сте нам обезбедили – прво је што нам је рекао Слободан Тртовић, уз чврст стисак руке, када нас је дочекао на свом имању у селу Дебеља крај Нове…
„Ништа више није као прије, од кад мајке нема теже је све. Много нам недостаје”, поручили су Ненад (14), Стефан (13) и Драган (11), дјечаци који дане проводе учећи, играјући фудбал и надничећи са оцем.
Драган Величковић био је полицајац на Косову и Метохији до 2013. године, када је отишао у пензију.
Саша Арсић је 2005. године услед тешких животних услова морао да напусти село Извор, код Новог Брда, на Косову и Метохији. Један је од, нажалост, многих Срба који не могу да обезбеде подношљиву будућност у јужној српској покрајини.
