Али, једноставо је кликнути мишем по екрану, прочитати, размислити и уплатити. Него, треба то и организовати, па испратити, па посетити породице, направити информацију, па показати целом свету, како се и зашто помогло. За неверовати је да само овде, код ваше хуманитарне организације нема крађе и ситносопственичких интереса. Несебично, истрајно и храбро идете напред.
Међутим, онај ко улази (волонтери организације) у куће "српских очајника" посебно на Космету, на ивици беде у 21.веку, остављених на милост и немилост нехуманим зверима, хуманим "анђелима", у непостојећој држави коју воде убице, силоватељи, кољачи, нарко кријумчари, са опраним прљавим новцем итд., тај заслужује сво наше ДИВЉЕЊЕ. У очима очајника, на свим вашим фотографијама видимо неверицу - неко је стигао да их посети, у њиховој недођији, на крају света, и донесе помоћ - "да ли и таквих Срба још има". Истрајте браћо СРБИ за СРБЕ, немојте стати... И верујте, сви вас цене..."
Повезане вести
Помогнуте четири народне кухиње у Црној Гори – акција Борба против короне
Крајем марта, услед кризе изазване корона вирусом (COVID-19), Хуманитарна организација Срби за Србе покренула је велику акцију „БОРБА ПРОТИВ КОРОНЕ – будимо уз сиромашнеˮ с циљем буђења солидарности и прикупљања средстава за помоћ најугроженијима. У Црној Гори помогнуте су народне кухиње које делују под окриљем Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке у Бијелом Пољу, Беранама, Подгорици и на Цетињу.
Једна породица, пола школе – Недовићи чекају и осмо дете у склепаној кући у срцу Шумадије
Школа „Вук Караџићˮ у селу Претоке у општини Кнић вероватно не би више ни постојала да није породице Недовић. Они имају чак седморо деце од чега троје млађих иде у ту школу која укупно броји шесторо ђака. На макро плану такве породице су важне као светионици у време кад нас је због беле куге из дана у дан све мање, а на микро нивоу су често од великог значаја за опстанак локалних заједница у ситуацији кад нам школе и села изумиру широм земље.
