Али, једноставо је кликнути мишем по екрану, прочитати, размислити и уплатити. Него, треба то и организовати, па испратити, па посетити породице, направити информацију, па показати целом свету, како се и зашто помогло. За неверовати је да само овде, код ваше хуманитарне организације нема крађе и ситносопственичких интереса. Несебично, истрајно и храбро идете напред.
Међутим, онај ко улази (волонтери организације) у куће "српских очајника" посебно на Космету, на ивици беде у 21.веку, остављених на милост и немилост нехуманим зверима, хуманим "анђелима", у непостојећој држави коју воде убице, силоватељи, кољачи, нарко кријумчари, са опраним прљавим новцем итд., тај заслужује сво наше ДИВЉЕЊЕ. У очима очајника, на свим вашим фотографијама видимо неверицу - неко је стигао да их посети, у њиховој недођији, на крају света, и донесе помоћ - "да ли и таквих Срба још има". Истрајте браћо СРБИ за СРБЕ, немојте стати... И верујте, сви вас цене..."
Повезане вести
Непокретна Јасна Дедић (3) и њена многочлана породица надају се бољим условима за живот – прва СЗС посета Гусињу
Мала Јасна (3), нажалост, има церебралну парализу и потпуно је непокретна. Са браћом Величком (4) и Маријаном (9) и самохраном мајком Милосавом (29) дели једну собу. Милосаву је супруг оставио пре три године и не исплаћује алиментацију, тако да сада живе веома скучено код својих у селу Досуђе у општини Гусиње (североисток Црне Горе).
Самохрани отац и четворо деце у кући без купатила – породица Зејак код Бијелог Поља
Николина (4), Митар (7), Василиса (8), Теодора (10) и самохрани отац Драган живе у селу Дрндари које се налази у општини Бијело Поље на путу за Пљевља. Неколико километара од главног пута, лошим макадамом у брдовитом крају долази се до њихове старе куће.