Ђурићи из Бијељине свој живот не живе – они за свој живот страхују

Петочлану породицу Ђурић из Бијељине чине отац Роберт, мајка Славица и њихово троје дјеце: Марина (8) и близанци Милош и Михајло (7). Живе у скоро порушеној родитељској кући која се налази у засеоку села Батковић.

На улазу у двориште су нас, и поред тешке материјалне ситуације, дочекала насмијана дјечија лица на која нико не би остао равнодушан. Одмах су нам дали лопту да се играмо и дружимо са њима. Дјевојчица Марина причала је о школи и, сједећи у крилу наше волонтерке, уредним писаним ћриличним словима уписивала je податке у извјештај. Након тога, показивали су нам своје мачиће, љуљашку, бицикл и старе играчке без којих не могу спавати.

Родитељи, без обзира на сиромаштво, заогрнути поштењем, понудили су нам и храну и пиће, показали грожђе које имају и љубазно угостили. Сагледавши ситуацију, ови драги људи свој живот не живе, они за свој живот страхују! Страхују да им се кров не уруши на главу, да ће дјеци буђ и влага по зидовима оштетити здравље, да их неће моћи нахранити, школовати, огријати.

Упркос тешкој људској судбини, са три кредита која укупно плаћају 361 КМ, а једним запосленим чланом породице, сву снагу дају да дјеци колико-толико уљепшљају дјетињство те је отац Роберт сам доградио један дио куће, купио нешто материјала и мало уљепшљао двориште у којем се могу играти. Разговарајући са мајком, сазнали смо да и дјечаци Михајло и Милош имају здравствених проблема. Милош има епилепсију, а Михајлу су од посљедица тежег рођења и операције желудца остали одређени тикови у понашању.

Хуманитарна Организација Срби за Србе одлучила је да заједно са хуманим људима, помогне овој породици тако што ће им комплетно реновирати кућу. Планирана вриједност помоћи, односно радова, износи 30.000 КМ.

Животна прича породице Ђурић показује колико живот може бити суров и неједнако наклоњен људима, али се надамо да ћемо уз помоћ добрих људи, сложно радећи са вјером у Бога, помоћи породици и дати им услове за живот који доликују сваком човјеку.