„Доста тога бих могао и сам да урадим, само када би имали средстава и материјала“ – помозимо породици Вулетић из Мурине

Нова локација наше посјете било је село Машница код Мурине у општини Плав. Мурино је током бомбардовања 1999. године, постало мјесто највећег страдања током бомбардовања у Црној Гори. Тог 30. априла приликом напада живот је изгубило шесторо житеља, међу којима је било и троје дјеце, а још неколико људи је било повријеђено. Међу страдалима је био и члан породице Вулетић, коју смо посјетили.

„Тако је, мој отац је нажалост погинуо када је било бомбардовање Мурине“ – на почетку нам говори наш домаћин Иван.

Велика трагедија је свакако оставила трага, али живот је наставио да иде даље. Иван је остао да живи на Мурини и ту је формирао породицу и са својом супругом Светланом добио 4 дјеце, Павла (12), Максима (10), Ивону (8) и Сава (6).

Као и у већини мјеста на сјеверу Црне Горе, доста фирми и фабрика, које су раније радиле су затворене и угашене, па је доста људи остало без посла, што није заобишло ни Ивана.„Ја сам раније радио овдје у задрузи, међутим то је већ неколико година пропало, налази се у стечају, тако да сам незапослен“ – говори Иван.

Светлана такође не ради, тако да живе искључиво од пољопривреде. Што се тиче неких сталних примања, имају само дјечији додатак. Поред тога имају и додатно отерећење у виду кредита који отплаћују. Све то не оставља превише простора и могућности да се одвоји нешто са стране и да се заврше неке ствари које су им неопходне.

Пошто обоје не раде, а живе на селу, као право сеоско домаћинство имају земљу коју обрађују и животиње које гаје. Имају башту и воћњак за своје потребе, гдје узгајају кромпир, паприке, кукуруз, шљиве, јабуке и слично. Од животиња држе четири краве, двије јунице, коње, свиње и кокошке.

Када је ријеч о потребној помоћи, најнеопходније би им било да се стара штала реновира или да се направи један нови објекат, који би имао више просторија и намјена.

„План је да се уради један објекат, гдје би на једном мјесту била и штала и просторија за прављење сира, као и још неке просторије, гдје би могли да држимо још неке ствари. Ја сам прије пар година направио план како би то требало да изгледа, чак смо и нешто од материјала узели и већ имамо, али једноставно није било могућности да то спроведемо у дјело. Доста тога бих могао и сам да урадим, само када би имао средстава и материјала“ – на крају завршава Иван.

Пошто се баве пољопривредмо и имају доста земље, једна ротациона косачица и приколица за растурање ђубрива била би им од велике помоћи.

Покрећемо још једну акцију помоћи и позивамо све донаторе и људе добре воље, да помогну да својим донацијама помогнемо још једну вриједну породицу.