Губитак мајке испунио је срца најмлађих Спасића огромном тугом, док истовремено породична кућа наставља да пропада!

Много тога се променило у животима чланова породице Спасић из Новог Села, од далеке 2017. године, када смо се по први пут упознали са овом породицом, и обезбедили скромну помоћ у виду грађевинског материјала.

Нажалост, није се радило о финансијској или некој другој материјалној промени, већ о оној најтежој – губитку супруге и мајке.

Горан је од од пре неку годину самохрани отац. За својих петоро чељади, он је сада једини ослонац и жила куцавица, бар до даљњег, док у потпуности не стасају Христијан (19), Луција (18), Илина (16), Давид (15) и најмлађи Данило (9). Мала срећа у несрећи јесте то што је троје најстарије деце готово одрасло. Нису више мали, и не захтевају сталну родитељску бригу. Могу допринети стабилности овог домаћинства, и тако барем мало олакшати терет са леђа свог намученог оца. Најпре се то односи на најстаријег сина Христијана, али и на његове сестре.

Тада када смо их последњи пут видели, били су насмејани, заједно са својом мајком, и радовали се тој малој, а опет значајној помоћи коју им је наша организација наменила, и уз помоћ које су им услови живота били макар минимално унапређени.

Данас тих осмеха више нема, а главни разлог јесте управо одсуство мајке. Стање куће се такође није много променило, тачније речено, видљив је недостатак женске руке.

Горан сам не успева да води бригу о кући. Преоптерећен је послом и од јутра до мрака је ангажован где год је то потребно, како би зарадио за најосновније потребе своје деце. А опет, то није довољно да остане за било какво улагање у стамбени објекат, ког из године у годину нагриза зуб времена.

Само лепе ствари смо могли да чујемо о Горану и од мештана и од људи који су нам их (поново) препоручили за помоћ. Где год затреба, Горан је први да помогне свакоме у селу и допринесе колико може овој малој заједници која се налази надомак Куманова.

„Кров нам прави доста проблема. Мислио сам да уз помоћ вас добијем материјал, па бих видео некако сам и уз помоћ пријатеља покушао то да поправим. Рачунам да ће ми помоћи људи којима сам и сам помагао“ – скромно је рекао Горан, не очекујући превише, а сећајући се и благодарећи за помоћ коју смо некада пружили

Ипак, само реновирање крова неће много тога решити. Зауставиће можда неке даље процесе који утичу да унутрашње просторије више не пропадају, али хладноћу, и влагу унутар куће неће скроз отклонити.

Колико год Горан био скроман у својим захтевима, јасно је да је потребно урадити много више. Само тако се овој деци, али и њему, може вратити бар део наде и унети мало радости у овај дом.

Биће потребно опсежно реновирање целе куће, како споља тако и унутра, и како би ово постао један уредан, топао и функционалан дом.

Позивамо све људе добре воље да се укључе и помогну да се кућа породице Спасић обнови и да на тај начин наставимо успешно деловање на подручју Северне Македоније.