03. марта 2013.

Интервју са Жељком Крсмановић

Интервју са Жељком Крсмановић
Желимирка Крсмановић, председник огранка хуманитарне организације Срби за Србе у САД у интервјуу за Србел говори о начину функционисања, успесима, проблемима и новим пројектима СЗС у САД, као и приближавању матице и српске дијаспоре кроз хуманитарни рад.

Од када постоји огранак Хуманитарне организације Срби за Србе у САД, где се налази седиште и какав тренутно статус организација има?

Огранак Срби за Србе у Америци је основан на Видовдан 2010. године у Чикагу, где је и седиште. Огранак у Америци је тренутно најактивнији огранак организације Срби за Србе, и са поносом сваке године постављамо себи све више и више циљеве, и надамо се да ћемо малим доприносом и радом помоћи многима и подстаћи људе добре воље да размисле да и они помогну колико могу.

Како је организован огранак СЗС у САД, колико донатора и чланова окупљате?

Организација Срби за Србе није конципирана на принципу чланства да само члан организације може помоћи својим радом. То је једна екипа младих људи, сви смо запослени, а многи од нас и студирају и имају своје породице. Међутим, то нас не спречава да у слободно време чинимо колико је у нашој моћи да помогнемо нашем народу. Хуманитарним радом се бавимо волонтерски. Својим радом, идејама, трибинама, породичним окупљањима, журкама итд. анимирамо све људе добре воље било да су Срби или не. Кроз те активности они донирају за наше акције и пројекте.

Колики је потенцијал српске заједнице а уједно и саме организације у САД, имајући на уму да тамо живи преко 700.000 Срба и Американаца српског порекла?

Као што сте изнели у питању у Америци живи огроман број Срба. Нажалост, живимо у времену када је савремени човек оптерећен многим наметима које друштво диктира. У Америци се од јутра до мрака испуњавају обавезе које се не могу заобићи. За једног радног или пословног човека тешко је одвојити времена за волонтерски рад, а још је теже мајкама са децом. Што се тиче потенцијала и обима помоћи која српска заједница може да пружи, она зависи само од великог пре свега волонтерског рада нас, могу слободно да кажем, добровољаца, на овом „бојном пољу“. Укратко, људи воле да их неко стално подсећа, а рекла бих и натера, да помогну. А резултати се виде.

Какви су досадашњи резултати рада организације, шта бисте издвојили као највећи успех?

Срби за Србе у Америци су најактивнија и науспешнија српска независна организација, а могућности српске заједнице нису искоришћене ни један посто. Можда ће вам звучати чудно, али за највећи успех сматрамо то што се из месеца у месец број донатора повећава. Међу донаторе су се укључиле чак и веће и угледне фирме, и све то доприноси поправљању угледа Срба у америчкој јавности, као и поверењу у наш рад. Ми смо за две године скупили 98.000 долара, а где је утрошен новац можете проверити на нашем сајту који је апсолутно транспарентан.

Које су највеће препреке са којима се сусрећете у активостима организације?

Као што сам већ рекла, презаузетост људи је највећи проблем. Видите, ми можемо да се сусрећемо само викендом, и то не сваког, и то је једна од највећих препрека. Воља и жеља за радом постоји, али је времена увек мало.

На који начин се прикупљају донације за рад организације?

Пре свега, донације се прикљупају нашим акцијама, у којима инсистирамо на директном додиру са нашим донаторима у виду великих окупљања, журки, трибина, а онда и преко интернет-сајта, изложених донаторских кутија у фирмама, и преко рачуна.  Желим да напоменем да је наша организација добила посебан „501 C Status“, што значи да су наши донатори ослобођени пореза за сваку своју донацију коју приложе нашој организацији.

Да ли рад организације подржавају и друге заједнице осим Срба?

Опште је познато да је Америка највећа мултиетничка држава у свету, тако да смо ми у додиру са многим другим заједницама, како приватно тако и пословно. На наше велико задовољство помажу нам Американци, али и Пољаци, Грци и Мексиканци. И та помоћ заиста није мала.

Да ли сарађујете са другим српским организацијама и у којој мери?

За сада сарађујемо са неколико организација из Србије. Сарадња је добра и надамо се да ће у будућности бити још боља.

Који су краткорочни и дугорочни планови организације Срби за Србе у САД?

Наш циљ је да број донатора сваког месеца расте како бисмо могли у што дужем периоду да пружимо што више помоћи српским угроженим вишечланим породицама широм Балкана. За ову годину имамо у плану да организујемо више мањих акција.

Желим да искористим прилику и најавим једну од великих акција која треба да се оджи у јуну у Чикагу под називом „Тројка из блока“. То је хуманитарно спортско дешавање. У питању је бацање кошаркашких „тројки“ где се сви који воле спорт сакупљају. Победници добијају награде, а људи остављају своје донације. Такође, имамо у плану да организујемо неколико хуманитарних журки „палачинка-вечери“ где се окупљамо са својим пријатељима и децом, дружимо се уз палачинке и остављамо своје донације. Посетићемо разне српске пикнике где ћемо се представити људима и сакупљати донације.

Искористила бих прилику да позовем све људе добре воље да посете наш сајт www.srbizasrbe.org и http://serbsforserbs.org погледају и помогну, наравно у складу са својим могућностима.

Која је порука коју шаљете српској заједници у САД али и широм света?

Коју поруку можемо послати са овога места него да кажемо да треба да мислимо и помажемо браћу и сестре који теже живе него ми? Да се разумемо, многи тешко живе, али се људи по слабости својој веселе када виде да неко живи и теже од њих. Кажу, Богу хвала што ја нисам толико сиромашан, бедан, јадан, сакат… Мислим да људи нису свесни колико је српске деце, која на спавање иду гладна, немају ни основне животне услове, и практично су принуђена да живе испод минимума људског достојанства. Не можемо им окренути леђа, зар не?

Хајдемо зато да кажемо данас: приложићу 5 долара, 10 долара, 50 долара, нисам могао више, али даће Бог да се моја милостиња умножи па да следећи пут дам више. Ми не дајемо милостињу Богу. „Бог нема потребе ни за чим, али се весели када види да човек помаже лик Његов (тј. сваког човека)“. Па верни, сетимо се ових речи Светог Макарија Великог. А, и они који нису верни знају, да када учине и најмање добро дело, срце им се весели. Ако не верују нека пробају.

Некоме је мало оно што да, али је све ономе ко то прими. Када схватимо да као народ можемо бити јаки онолико колико је јак сваки појединац од нас, онда ћемо напредовати. Све док се непријатељ слади нашом слабошћу и гордошћу нећемо вратити ни Косово и Метохију, ни снажну и независну Србију, а ни страхопоштовање оних који покушавају да нас униште. Све је повезано са свиме. Зато сада позивам све људе добре воље да помогну колико могу, у свом најближем окружењу колико год могу. Не бацајте! Не морате се ангажовати у хуманитарним организацијама, којима не верујете, љутити се… оперите, опеглајте, додајте и по неку конзерву, нека то буде ваш лични чин милосрђа, не мора нико знати. Бог све види.

Надам се да сам барем мало помогла и овим поздрављам своју драгу браћу и сестре у Србији са надом да ћемо се скоро видети у неким новим акцијама.

Извор: www.srbel.net

Повезане вести

Коментари