„Ишли смо у Америку и Кину тражећи лек“ – породица Вукманов-Шимoков из Суботице са седморо деце живи као подстанар, а петогодишња Алексија је рођена са сметњама у развоју.

На самом северу наше лепе Србије, у Суботици, недалеко од центра града, у изнајмљеној кући живи деветочлана породица Вукманов-Шимоков. Иако се годинама, већ и деценијама, као организација боримо против беле куге, бројке нам и даље не иду у прилог, па нажалост морамо да стрепимо за будућност и питамо се колико ће нас бити.

Зато нас сваки сусрет са бројном породицом посебно радује. Породица Вукманов-Шимоков из Суботице има чак седморо деце! Ипак, уз ту радост често осетимо и дозу туге, јер овакве породице у нашем друштву ретко бивају награђене за своју жртву и љубав, већ су често препуштене да се саме боре како знају и умеју.

Дејан и његова супруга Драгана, као што рекосмо, имају седморо деце. Најстарији Никола (27) већ се осамосталио, запослио и води свој живот, али је увек ту да помогне породици када затреба. Поред њега, ту су Анђела (19), Милица (14), Василије (12), Стасија (8), Алексија (5) – дете рођено са посебним потребама, односно сметњама у развоју – и најмлађа Ирина (2).

Дејан ради као шпедитер на Хоргошу, док је супруга Драгана посвећена кући и бризи о деци, а посебно о Алексији, чије стање захтева готово непрекидну, двадесетчетворочасовну пажњу. Алексија је рођена са сметњама у развоју и, нажалост, већину свакодневних активности може да обавља само уз нечију помоћ.

Ипак, упркос свему што је задесило ову храбру породицу, подстанарском животу, бризи о болесном детету и бројним изазовима, осмех не изостаје са њихових лица. Они са вером и снагом носе свој крст.

„Ишли смо у Америку, па онда у Кину, и на крају су нам рекли да се на болест не може утицати“, прича нам Дејан о потрази за надом која их је одвела чак на други крај света.

Нажалост, како су лекари рекли, тешко је очекивати да ће се тренутно стање значајније променити.

„Гледали смо неке куће у околини Суботице, али цене су превисоке, па смо одустали. Са мојом платом никако не бих могао да добијем стамбени кредит“, прича отац Дејан и додаје: „Највише би нам значило стамбено збрињавање. Знамо да то није мала помоћ и зато не желимо да имамо велика очекивања. Вама хвала што сте нас уопште посетили.“

Иако стамбено збрињавање у Суботици заиста представља велики и захтеван подухват, верујемо да ће Господ отворити путеве и да ћемо, уз Његову помоћ, ипак успети да овој породици обезбедимо кров над главом. Ова породица је то итекако заслужила. Жртва и љубав према ближњима на крају ипак буду награђени, а надамо се да ћемо овога пута ми, уз помоћ свих вас, донатора и људи добре воље, бити ти који ће помоћи да се то и догоди.

Позивамо вас да се укључите у нашу акцију и помогнете породици Вукманов-Шимоков из Суботице!