Једна породица, пола школе – Недовићи чекају и осмо дете у склепаној кући у срцу Шумадије

Школа „Вук Караџићˮ у селу Претоке у општини Кнић вероватно не би више ни постојала да није породице Недовић. Они имају чак седморо деце од чега троје млађих иде у ту школу која укупно броји шесторо ђака. На макро плану такве породице су важне као светионици у време кад нас је због беле куге из дана у дан све мање, а на микро нивоу су често од великог значаја за опстанак локалних заједница у ситуацији кад нам школе и села изумиру широм земље.

Породицу Недовић чине отац Саша (37), његова садашња супруга Силвија (35) и деца Кристина (15), Милица (14), Александар (11) Анђела (9), Николина (8), Дуња (7) и Лазар (2). Чекају и осмо дете!

Не разумем оне који осуђују и кажу шта ће ти толико деце. Па погледајте ово богатство. Знам да можда немамо све услове, али полако, даће Бог. Деци не фали ништа, трудимо се да имају све што и друга деца, да иду на екскурзије итд. Било је много лакше док сам имао посао, али сам након приватизације пре неколико година отпуштен. Ко је то могао предвидети – пита се отац Саша.

Живе у три просторије у склепаној кућици. Неуморни Саша је дограђивао део по део, кад год је могао. Поред се налази и стара кућа у којој живе деда Витомир и баба Марина. Заједно брину о дворишту за које се види да је заиста сређено цакум-пакум.

Волимо и то мало што имамо да буде затегнуто. Имамо и башту у којој садимо све редом само да би што мање морали да купујемо. Држимо пар коза и кокошке. Земљу тренутно дајемо у закуп, али радо бисмо и обрађивали нешто кад бисмо имали механизацију. Проблем је тренутно највише око куће пошто прилично скучено живимо. Ето и ту собу где ми спавају мања деца прошле године сâм доградио. Још док сâм радио започео сам и доградњу још две собе, али то за сада стоји – каже Саша.

Овај вредни домаћин ради сезонски када може, али ускоро ће морати на операцију катаракте. Живот им колико-толико олакшавају социјална помоћ и дечији додатак. Тренутно би им вероватно највише значило купатило.

Сада идемо у пољски тоалет иза штале. Започели смо купатило и у кући, али није завршено – пренела је мајка Силвија.

Деца дане проводе у игри, дружењу и учењу. Кад буду мало старији, сигурно ће пуно помоћи родитељима. Милица има и низ медаља у каратеу.

Морам вам признати да сам био скептичан у вези хуманитарне помоћи. Нисам веровао у такве ствари, па сам онда видео вас на фејсбуку. Само сам се вама и јавио, али како је већ било прошло две године кренуо сам да губим наду и ви сте баш тада позвали. Одушевио сам се што сте се јавили и хвала што сте дошли да посетите моју децу – рекао је Саша на крају разговора.

Породицу су посетили чланови Хуманитарне организације Срби за Србе:

Нема много породица са седморо и осморо деце у нашем народу, тако да се за нас не поставља питање да ли треба помоћи или не. Једино питање је како и када – истакао је Немања Мељанац из организације.