Јовићима код Лесковца би само две пољопривредне машине драстично олакшале будућност – Помозимо Горану и Милици, родитељима чије су ћерке шампионке, да лакше обрађују земљу

Неке породице имају велике егзистенцијалне проблеме, услед крајње немаштине, незапослености, а нажалост неретко и лошег здравственог статуса неког од чланова. Друге живе у нешто бољим условима, али и даље не могу саме да унапреде своје услове. Знају конкретно шта им треба и како би им то дало ветар у леђа. Једна од таквих јесте и породица Јовић и села Вина код Лесковца, коју је Хуманитарна организација Срби за Србе посетила 20. марта 2026. године.

Не живе од социјалне помоћи. Сви су здрави. Отац и глава породице Горан Јовић, ради са секундарним сировинама на отпаду. Његова супруга Милица већ више од пола деценије ради у сектору производње италијанске компаније Аунде која производи материјал за ауто седишта за Фиат Гранде Панду. Претходно је радилиа у Џинсију.

Имају четири ћерке: најстарију Милену (17), Теодору (15), Анастасију (13) и најмлађу Мартину (12). Са њима живи и Горанова мајка, Љиљана, на коју се води кућа.

Сестре Јовић су, иначе, веома перспективне боксерке. Анастасија, ученица 7. разреда, јесте вицешампионка Србије у боксу. Мартина, ученица 6. разреда, држи 3. место на државном првенству. И Милена и Теодора се баве овим спортом. Прелазе 20 километара у једном правцу како би тренирале бокс. Укупно 40 километара сваки дан, три превоза и део пута пешке. Устају у 5 ујутру како би на време стигле у школу, а после иду на тренинг.

„Кола су нам у квару. Деца неће да одустану од бокса, труде се како би остварили своје снове. Цео Лесковац навија за њих и ми нећемо одустати од њих“, открива нам Милица.

Горан и Милица вредно раде како би подржали децу у све већим потребама. Ипак, морали су да се задуже и дигну кредит.

„За кров и фасаду сам морао да дигнем кредит јер је татко 90-их поставио неки врло лош. Радио сам 6 година у ливници па сам кредит тада могао да подигнем. Дугујем још око 600 хиљада динара“, каже нам Горан, чија кућа у основи има 99 квадрата.

Имају воду, струју, редовно измирују рачуне, а до сада им нико није помогао.

„Све смо си сами што смо могли. Помажемо и по туђим кућама да бисмо зарадили нешто. Имамо и две козе, кокошње и свиње, првенствено да би се деца хранила здраво. Садимо и паприку. Трудимо се, садимо шљиве на 2 хектара, малине на 7 ари, а купине на 4 ара“, каже Милица.

Земља је повећа, а они поред послова на које свакодневно иду не могу сами ручно да је опслужују. Имају трактор, али им је, како нам кажу, веома потребна рото фреза и пумпа, као и материјал за плевњу, односно објекат за сточну храну, јер је у лошем стању: пун је рупа а греде су напукле. Ако би прибавили рото фрезу и пумпу, успели би и земљу да одржавају, прехране се, и допуне свој буџет продајом сезонског воћа уколико се укаже прилика.

Зато, ако сте у могућности, помозите Горану и Милици да обезбеде пољопривредна средства како би својим вредним ћеркама олакшали будућности и омогућили им да остваре своје спортске снове.