Коначно је дочекан и „тај“ дан који се годинама сањао! Породица Глишовић је поносни власник нове куће

Није шесточлана породица Глишовић деловала превише оптимистично почетком 2024. године, када смо их по први пут посетили у њиховом скромном изнајмљеном станчићу у једном од рубних насеља у Новом Пазару. Погледи родитеља, Драгана и Горице, били су тешки и уморни – у њима се огледала годинама ношена брига, живот под теретом неизвесности и подстанарског статуса који их је пратио готово откад су започели заједнички живот и добили четворо деце.

Као и многи пре њих, нису веровали да ће неко имати снаге и могућности да им помогне да скину један од најтежих терета који може да притисне једну породицу – терет живота без свог крова над главом.

НЕКАД и САД

Свако ко се икада нашао у тој улози, може да разуме шта то значи. Стална стрепња и неизвесност. Ипак, нада као верна, а заборављена сапутница у свачијем животу, најавила је тихо свој долазак.

Олакшавајућу околност представљала је чињеница, да је већина од четворо деце малтене одрасла и да су на ивици да постану своји људи како се то каже, па је донекле брига о подизању свих њих бивала нешто мања. Вељко (21) је већ и нашао посао у војсци, након претходно успешног одслужења војног рока. Катарина (18) завршава средњу школу, а Јелени (16) је остало још два разреда. Најмлађи члан и мезимац Коста (7) је тек кренуо у школу и он ће по свему судећи и најдуже уживати са татом и мамом у помоћи коју је ова породица добила од наше организације.

Сећамо се добро изјава оца Драгана из наше прве посете када је рекао „Мени и Горици ништа не треба, стало нам је само да ова деца имају нешто своје“, као и „Нама треба само помоћ око куповине материјала. Сами ћемо дићи кућу, тај сан нас не напушта никада.“

Да обрнемо редослед оне народне пословице – Од очаја до сјаја! Такво је расположење владало пре тачно годину дана, на плацу у селу Алуловиће, на свега 10км од Новог Пазара, где је нова кућа почела да добија свој финални облик, а сунце које је сијало тог дана, најављивало је и најлепше могуће дане за ову породицу.

У том тренутку већ више од 50% планираних радова на изградњи новог дома је било завршено, а утрошак у 2024. години износио је 3.308.997 динара.

Договор и обострано обећање је било да се видимо у здрављу и весељу на усељењу када све буде готово.

Обећања су испуњена, и наша и њихова. Након завршетка преосталих радова на постављању фасаде, изради потпорног зида, копању бунара, изради стаза и окапница, постављању бандера за струју, затим свих преосталих потребних унутрашњих радова и наравно на крају опремања нове куће намештајем (кухиња, угаона гарнитура, клуб сто, трпезаријски сто, два радна стола, две радне столице, шест трпезаријских столица, пет кревета са душецима, три ормана и комода) и белом техником (електрични шпорет и шпорет на дрва) окупили смо се у здрављу и весељу на званичном усељењу породице у своју нову кућу величине 120м2.

У току 2025. године, утрошили смо 3.910.987 динара, што нас доводи до свеукупне цифре од 7.219.984 динара која је уложена, како би се још једна вишедетна породица скућила и дочекала неке лепше дане под својим кровом.

„Предивна и прелепа је кућа. Много сам срећна што сам са својом породицом дочекала да и ми имамо нешто своје“, рекла нам је најстарија Катарина.

Млађи домаћин Вељко, на ком ће ускоро и почивати управљање овим домаћинством, изнео је своје утиске:

„Баш се много тога променило за време мог одсуства. Само су ме лепе вести сачекале након повратка из војске. Нисам могао ни да претпоставим да ћу отићи у војску из изнајмљеног стана, а да ћу се вратити у сред радова на нашој новој кући и да ћу дочекати да и ја будем у својој соби, па макар и у овим годинама“.

Када су они на којима почива наша будућност радосни, онда смо и ми заједно са њима испуњени радошћу.

Иако можда делује као једна уобичајена свакодневица у нашем добротворном раду, добијање нове куће на дар представља заиста један величанствен догађај у животу породица попут ове. То не смемо никада изгубити из вида.

Нама је драго што смо уз помоћ наших редовних донатора успели да учествујемо у срећи ове деце и да се испунимо додатном енергијом, како би смогли снаге да наставимо да усрећујемо и остале малишане који такође сањају сличне снове као што су их сањали и досањали Глишовићи.