Кућа у којој се поново рађа дјетињство – дом Ћеранића из Сокоца постао сигурна лука

На Романији, у селу Соколовићи, надомак Сокоца, гдје зиме стигну раније, а вјетрови носе хладноћу кроз сваку пукотину старих кућа, једна породица сада први пут осјећа праву топлину дома. Тамо гдје се некада стрепило од сваког налета вјетра и снијега, данас је тишина. Тишина без пропуха, без бриге, коју просјецаја само грохот смијеха!

Чланови, породице Ћеранић, отац Коста, мајка Блаженка и њихово петоро дјеце: Гордана (19), Александар (17), Александра (15), Слађана (8) и најмлађи Јовица (6), годинама су живјели у скромним условима у старој дрвеној кући. Простора је било мало, столарија дотрајала, кроз прозоре је дувало као кроз отворена врата. Купатило су дијелили у стиснутом простору, без довољно елемената и приватности. Али трудили су се, борили, и никада нису тражили више него што је потребно за достојан живот.

Захваљујући великој акцији Хуманитарне организације Срби за Србе, живот ове породице изгледа неупоредиво боље.

У склопу пројекта, извршена је потпуна адаптација приземља куће, направљено је велико и модерно купатило, постављена је нова фасада са термоизолацијом, стваљена је нова столарија, а кућа је опремљена намјештајем (кревет на спрат, три кревета самца, три ормара, два радна стола, кухиња, угаона гарнитура, трпезаријски сто и седам столица и клуб сто) и бијелом техником (фрижидер, електрични шпорет, шпорет на дрва и замрзивач). Сада у новој кући више не звижде вјетрови, већ се чују дјечији гласови, игра и смијех. Свако дијете има свој кревет, а дом изгледа као оно што свака породица заслужује.

Укупна вриједност помоћи износи 62.776,61 КМ, али оно што се не може измјерити, је осјећај достојанства који је враћен овој породици.

Отац Коста са сузом у оку каже:

„Кад сам ушао први пут у нову кућу,  нисам могао да вјерујем да је то наша кућа. Дјеца трче горе-доле, имају своје собе, своје кревете, а ми више не морамо да бринемо да ли ће зими дувати кроз прозор. Хвала свим људима који су нас погледали и помогли. Спасили сте нас!”

Најмлађи члан породице, шестогодишњи Јовица, поносно нам показује свој кутак:

„Ово је мој кревет! А ено и мој сто! У септембру идем у школу и сад ћу имати гдје да учим и да цртам! Баш ми је супер овдје!”

У Соколовићима, под Романијом, једна кућа више није само грађевина, постала је уточиште, почетак, мјесто гдје се одраста с миром у души. Породица Ћеранић добила је оно што су годинама стварали у срцу – топао, сигуран и достојанствен дом.

Још један пројекат је завршен, а с њим  још једна породица добила је своје мјесто под сунцем.

Нема предаје!