ЉИЉАК

ЉИЉАК, ДЕВЕТОРО ДЕЦЕ, СЕЛО НЕУЗИНЕ, СРБИЈА

      Погледајте ФОТО ГАЛЕРИЈУ породице Љиљак из 2005 године

     Породица Љиљак, са тада седморо деце живела је у Глини. Отац Славко као једни запослен у породици радио је у Жељезари у Сиску. Од своје плате, у сарадњи са  братом подижу заједничку кућу. Мукотрпно радећи, јер истовремено хранити многочлану породицу и градити дом није било лако, али жеља да пружи својој дјеци све оно што он није имао давала му је вољу, снагу и упорност да истраје.      Преко ноћи му све што је градио, као и снови о бољем сутра падају као кула од карата.Фамилија Љиљак, 1995. године напушта родну Глину из познатих разлога. Све што су годинама стицали нестало је у трену. Спаковали су нешто ствари што се понети могло и трактором се у километарској и непрегледној колони упутили ка Србији. Нерадо причају о тим данима голготе. Кажу, тешко је поново евоцирати горке успомене и преживљавати страх и патњу коју су претрпели.       Уз олакшање и радост што су сви остали живи, ступили су на тло Србије, по њима матичне земље, која ће их примити у своје окриље,заштитити, а свакако и помоћи. Упутили су их у Избеглички центар у Нови Пазар.      Навикнут да својим рукама зарађује и да не буде на терету држави Србији, која их је примила, кратко остаје у Новом Пазару. Налази стару кућу у Војводини, селу Неузина, и креће поново из почетка. Снагом воље и упорности дограђује свој дом, проширује породицу. Оптимиста је, мада и након осам година имају статус избеглице.      Породица је увршетан у наш редовни хуманитарни програм марта 2007. године. Отац Славко поносно каже: "Срећан сам човек. Успео сам, и сада сам богатији за још два сина и много пријатеља широм света!"