Љубав и жртва самохраног оца за његове три ћерке јача је од свих искушења и проблема са којима се сусреће породица Стојковић!

Обилазећи Србију уздуж и попреко, свакодневно се сусрећемо са разним животним причама од којих свака носи нешто своје. Бело Поље код Куршумлије поред природе којом је Бог наградио може да се похвали са часним и поштеним људима. Овај пут, у питању је породица Стојковић, на чијем челу је самохрани отац Милош са својим ћеркама Милицом (21), Драганом (17) и Миленом (15).

Како то изгледа када понесеш свој крст без поговора, може најбоље да нам сведочи отац Милош који је након што га је супруга напустила пре пет година, без размишљања преузео бригу о њеној ћерки Милици и прихватио је као своју.

Право да вам кажем, није ту било никакве дилеме, чак је и преузела моје презиме, сад ми је најбитније да их oдшколујем – одлучно нам прича домаћин Милош о томе шта се десило након што је остао сам са њих три.

Помагали су Милошу добри људи у виду столарије, стиропора за фасаду и осталог материјала са којим је, уз помоћ кума, успео да реновира кућу колико је могао, чак је и једна жена из Јагодине поклонила кола Милици, али опет све је то недовољно како би породица могла сама да привређује.

Највише би ми тренутно значило када бисте успели да ми обезбедите један трактор и балирку како бих успео да радим на њиви а самим тим и нешто зарадим, а после ћу лако и да реновирам што је преостало – открива жеље овај вредни домаћин.

Обишли смо тај дан башту у којој ради Милош, почев од кукуруза и пшенице, преко детелине, шљива и купина, и уверили смо се да итекако има плода његов рад и труд бар што се тиче пољопривреде, а не сумњамо и да његове ћерке израстају у праве људе упркос свим потешкоћама које су задесиле ову породицу.

Хуманитарна организација Срби за Србе позива све донаторе и људе добре воље да нам се прикључе још једној акцији у низу, овај пут за породицу Стојковић из Белог Поља, и заједничким снагама олакшамо живот самохраном оцу Милошу и његовим ћеркама!