Сузана је најстарије дијете у кући и покушава да води бригу о осталима као и њен брат Срђан који је јако озбиљан и вриједан дјечак, воли кухати и он мајци помаже на тај начин. Драгана се у потпуности на њега ослања када је кухиња у питању. Кафу одлично куха.
Брат је задужен за чишћење и одржавање куће и одлично се сналази. Секе Зорана и Маријана су мезимице које се такође труде да дио одговорности преузму на себе.
Вујасини су из Доње Бистрице, 30 километара од Бања Луке. Тамо живе Зоранови родитељи што је навело Зорана да почне зидати кућу у родном крају. Када се преселе у своју кућу не само да ће им сваки мјесец остати 250 КМ кирије него ће у том случају Зоран моћи наћи трајнији и боље плаћен посао пошто ће бригу о дјеци преузети бака и деда.
Кућу већ пар година полако гради. Ове године је доста материјала набавио да настави али је запео на крову и преградама у кући што све отприлике износи око 8.000 КМ које Зоран не може никако скупити.
Опет се обраћамо вама људима доброг срца да својим донацијама том вриједном и поштеном човјеку помогнемо да своју породицу смјести на сигурно код родитеља и мало и он одмори од непрестане борбе за своју дјецу.
Повезане вести
Туга за преминулим дететом никада није престала – тешка прича породице Аврамовић
У месту Голобок крај Смедеревске Паланке живи породица Аврамовић са десеторо деце у страћари без купатила и воде, односно основних услова за живот који су неопходни једној породици за нормално функционисање у двадесет првом веку. Подели:deljenja
„Одлучили смо да живимо овде, да помажемо старијима и будемо на својој дедовини” – Ђокићима је мало потребно како би стали на ноге!
Трстенички крај, познат по воћарству и гајењу цвећа, део је Србије у коме можемо срести велики број вредних и радних домаћина. Крај Мораве, где је земља најплоднија, ови људи пример су родољубља које се највише огледа у поштовању српске традиције и одржавању својих имања.
