Млада Србија није успавана!
Организација „Срби за Србе“ помаже најугроженије породице по свим српским земљама. „До сада смо на простору бивше СРЈ збринули у преко 180 акција на стотине српских породица са петоро и више деце. Мала смо искра у препуној чаши националног сиромаштва и несреће“, каже председник овог хуманитарног удружења Откако постоје, а пуних је пет година, нижу озбиљне акције помоћи свом народу. Истинска посвећеност роду, тако би се могла у најкраћем сагледати досадашња мисија хуманитарне организације „Срби за Србе“. Сви су млади, образовани људи, и не припадају, како кажу, ниједној политичкој опцији. Мисле да је сасвим довољно радити, окупљати племените, предане, људе хуманисте и онда рачвати мрежу доброчинства према најугроженијим породицама. Деци, старима, пре свега, домовима са петоро и више малишана.
До сада су организовали 180 великих акција, а наредних месеци им предстоји борба да до савршенства реализују још неколико. Путују, обилазе српске породице од Војводине, Лике, Херцеговине, Републике Српске, Косова и Метохије, источне, југозападне Србије, Крајине, до Црне Горе. Председник ове организације Игор Рашула је магистар журналистике.„Специјалност ми је ратно новинарство, али не дао Бог да икада више иједан српски новинар треба да се лати ратног пера. Због тога сам решио, као члан наше репрезентације у пливању, да се професионално посветим спортском животу Србије. Иначе, план наше Организације је да разгранамо мрежу по свим српским земљама, дијаспори, али и да укључимо људе из света који желе да помогну сиромашном народу на најудаљенијим, најнеприступачнијим местима, тамо где ретко ко одлази. Хуманитарна организација „Срби за Србе“ има огранке у пет светских земаља, у Србији, Републици Српској, Босни и Херцеговини, али исто тако и у Аустрији, Швајцарској и САД-у. Уз то, наши пријатељи, групе донатора помажу нам и у Канади и Русији. Ускоро ће руски огранак бити званично регистрован“, каже Игор сумирајући досадашње активности, али и бројна искушења на која су наилазили.
Како је формирана организација „Срби за Србе“?
Крајем 2005, после свих трагедија које су задесиле наш народ, размишљали смо на који начин ми млади можемо да помогнемо. Повезали смо се преко Интернета, убрзо смо се и лично упознали, и хвала Богу, веома брзо смо се оформили и почели. Успоставили смо везе са младим Србима из Немачке, Канаде, Америке. А прва заједничка хуманитарна акција била је посвећена угроженој породици са петоро деце из Крагујевца. Тада је сакупљено преко 300 евра и нешто намирница, све смо послали нашем члану из Младеновца Боби Делићу. Он им је уручио новац и намирнице, а деци слаткише. Годину дана смо се довијали, организовали нове помоћи, а од почетка смо сами били донатори. Можда се по томе битно разликујемо од других, јер код нас је све јасно и врата наше организације отворена су искључиво за племените. Званично смо, срећом, основани тако да смо ушли у тзв. „сферу легалних токова“. Све што смо радили, уплаћивали, куповали, било је и сада је доступно јавности. Свака помоћ до динара намењена је куповини свега што је најпотребније одређеној породици. Одлив, прилив новца на рачуну је јаван, као и донације. На нашем сајту су и фотографије којима се све документује са лица места. То је, наравно, добар начин да и други крену нашим стопама. Зато овом приликом позивамо све младе људе који имају слободног времена да нам се придруже волонтерски, а донаторе да помогну најугроженије породице. Позивамо и све у СПЦ-у, свештенике, парохијане, владике, да се одазову и, такође, покажу да истински брину о свом народу, као и Србе који су на значајним позицијама, и они треба да се укључе.
Колико сте породица успели да збринете?
Наша хуманитарна организација је до сада помогла у 180 акција на стотине сиромашних српских породица на простору Балкана. Преко 80 одсто су породице са петоро и више деце. У претходне две године организовали смо велике акције у нашим кризним регионима. Тада, наравно, искористимо прилику да обиђемо и друге, старе, болесне, инвалиде. Ако бисмо се бавили статистиком – до сада смо, на известан начин, збринули неколико хиљада душа. У Србији, на Космету помогли смо преко 105 домова. И чак три комплетна села у Метохији.
Претпостављамо да временом увећавате чланство и активности!
Долазе нам људи, јављају се, придружују. Са друге стране, када проценимо да је хитно и да је мало донатора организујемо манифестације, журке, дружења – и сав уплаћен новац носимо онима којима је тог момента најпотребнији. Од сакупљеног новца купујемо оно што им је неопходно. Дивно је када се човек увери да у добрим делима није сам, да има све више младића и девојака који не могу равнодушно да гледају пропаст нашег народа, болесну децу, гладне породице, напуштене и заборављене старце по Космету. Путујемо по киши, снегу, врелини… У Србији је 30 младих људи активно, и још 120 особа који су пријатељи Организације и финансијски помажу. Заиста Срби за Србе! Ми нисмо никакви екстремисти, него млади, одговорни људи, који се не мире са чињеницом да наше фамилије очајавају у немаштини. Нас не води никакав интерес, осим жеље да будемо доброчинитељи.
Коју је акцију помоћи „Срби за Србе“ било најтеже организовати?
Прва наше велика акција на Косову и Метохији била је за нас велики изазов и искушење. Сећам се када смо сазнали да у Општини Ново Брдо, која је један од најугроженијих гетоа, живе деца без родитеља. Ти малишани су преживели ужасне трагедије, родитељи су им убијени или умрли. Одмах смо се организовали и нисмо се смирили док нисмо ваљано прикупили новац, гардеробу, храну, књиге, постељину, слаткише, све оно што смо проценили да им је неопходно. У Новом Брду је некада радио рудник који је прехрањивао породице, али је деведесетих затворен. Сада је то место окружено са свих страна албанским екстремистима, а помоћ им годинама не долази! Сигуран сам да на Новом Брду живе сами српски витезови. Никада нећемо заборавити сусрет са том децом, чија имена нећемо помињати да бисмо их заштитили. Страшна је и судбина породице Миленковић из Сушића. Њих петоро младића, сада имају од 30 до 19 година, а пре 15 година кад су изненада остали без оца, били су деца. Сестра им је трагично умрла, а мајка у душевној болници. Миленковићима смо купили кревете и технику. Са њима смо у контакту, и даље их помажемо, али тако да их мотивишемо да преживе и опстану. Ми им омогућујемо и да се баве неким послом, да буду корисни. Да ојачају, стану на своје ноге! Били смо потресени када смо се уверили да су млади људи због очајног положаја, беспарице, страха, себи одузимали животе. И тога има на Космету! Али о томе нико не брине! И нико не пише! Ми смо само искра у препуној чаши националног сиромаштва и несреће.
Од сакупљеног новца купујете намештај, белу технику…?
Изненадили бисте се када би видели колико је наш народ ојађен. И колико хиљада њих је без социјалне неге и помоћи. Ту мислим на Космет, али и на централну Србију! Интересујемо се шта им је најпотребније, шта немају. Уђемо у кућу наших Срба у гетоима, а они престрашено једу са пода јер немају сто! И то им је отето! Тако смо одмах набављали столове, столице. Понекад им купимо фрижидер, замрзивач, кревете, шпорет на дрва. Не можете да замислите колико се наде тада роди у њиховом животу, онда када схвате да нису сами. Много се породица и даље исељава, али нико више на то не обраћа пажњу. Остали су само они који нису имали где да оду! На Космету је до сада организовано 12 великих акција. Неки наши чланови су тренутно на КиМ јер је у току до сада најзначајнија хуманитарна акција. То је уједно наш одговор на притисак који подносе наши сународници на северу Косова скоро два месеца. Срби који су на барикадама – својим телима бранили су слободу и парче свог и нашег неба. Одмах смо јавно позвали све људе да нам се прикључе у највећој акцији и врло брзо смо наишли на велику помоћ. Људско разумевање за невиђену тортуру коју подноси наш народ на северу КиМ!Није Србија успавана као што се мисли! Однели су наши момци вредну помоћ од преко милион две стотине хиљада динара за 33 породице. Уручена је и помоћ за школску децу у општинама Клина и Осојану, где има 62 малишана. Свако дете је добило и по две хиљаде динара. А овај пут су са нашом Организацијом кренули музичари „Београдског синдиката“ који су се дружили са децом, певали са њима, поклонили им ЦД са својим песмама. Хтели смо да помогнемо људима на барикадама и били смо са њима тамо данима. И остали! Рекли су нам тада: „Нисмо ми угрожени, имамо хлеба, али идите тамо јужније, тамо људи болују од глади. Хитно треба помоћи, осим најугроженијег Новог Брда, села општине Косовска Каменица, Гњилане, околину Приштине, село Старо Грацко, Исток, Грачаница, Штрпце…“
На северу Србије, у општини Врбас, пре четири године низом акција сакупили сте помоћ за две породице којима су стицајем несрећних околности изгореле куће.
Општина Врбас није била заинтересована да им олакша муке и ми смо, ето – притекли. Били си веома срећни, просто нису могли да поверују да у Србији постоје млади људи који су дошли да им обезбеде кров над главом. Купили смо им куће. Наравно и у овом случају реч је о фамилијама које имају петоро, односно шесторо деце. Недавно смо обрадовали и породицу Екмечић из Пребиловаца у Херцеговини – набавили смо им нови трактор. Много то значи Екмечићима јер се баве пољопривредом. Они су преживели ратну голготу, прогон, али су се вратили на кућни праг и наставили да граде из пепела. И Екмечићи имају петоро деце, четворо су школарци. Био је то велики изазов за нас, јер је требало обезбедили преко 12 хиљада евра за њих. Акцију смо реализовали уз помоћ Владе Републике Српске и на инсистирање Милорада Додика. Влада РС је издвојила више од пола потребног новца за Екмечиће. Скоро да су по немаштини изједначени Срби на КиМ и у Крајини!Због тога нисмо заборавили породицу Ђилас из личког Српца. Ђиласови хране 12-оро деце, сакупили смо преко хиљаду евра, купили им фрижидер, замрзивач, шпорет, храну, пелене, ћебад …
Ко су донатори организације „Срби за Србе“? Да ли сте се обраћали званичницима, пословним људима?
Наравно, обраћали смо се и људима из пословног света, и онима који су, по нашој процени, могли да буду донатори. Али скоро да се нико од њих није одазвао. Нису се одазивали ни српски интелектуалци, нити наше познате националне институције на чија смо врата куцали! Наши донатори су у 99 одсто случајева млади људи или су то мајке које имају слуха за патње српске деце. Међутим, ту су и наши пријатељи из Русије, млади Руси се све више укључују и помажу српске угрожене породице. Много су помогли наш народ на КиМ. Често долазе на Космет са конкретним донацијама. У плану је да са Русијом створимо разгранату мрежу, срећни смо јер су они сами изразили спремност за то! Ту су и наши пријатељи Грци – када су чули за нас одмах су се укључили. Има и појединаца Немаца и Американаца који разумеју данас Србе на Космету!
Шта је основно правило у вашој кући – „Срби за Србе“?
Да бисмо радили, развијали акције и чинили оно што нам Бог заповеда – све мора да буде честито! И због тога сам поносан на све активисте! Без поштења не вреди прича ни о Српству, ни о вери, ни о нашој историји, нити о будућности. Само тако смо могли да остваримо завидне резултате. Веома је важно да смо солидарни и да истински желимо да олакшамо муке породицама на ивици егзистенције. Наш слоган је – Деца су наша једина будућност. А водиља је истинска љубав према нашем народу, без икакве мржње према било коме. И жеља да макар ми нешто урадимо за српску децу када држава то неће, не жели или не може!Док сам био на студијама у Америци много интензивније и озбиљније сам размишљао о трагедији нашег народа. О свему што нас је задесило! И дошао до закључка да се све то ужасно зло највише рефлектује на породице и децу. Породице су нам разбијене! Због тога треба све учинити како би се сачувале, јер без стабилних породица нема нам опстанка.
У разговор се укључује и Владимир Милосављевић, приватник који је, такође, део организације.
Наше акције су у највећој мери упућене сеоским домаћинствима. Много нам значи када се укаже могућност да од сакупљеног новца можемо да купимо краве или свиње сеоским породицама које живе врло скромно, а желе озбиљније да се баве пољопривредом, сточарством. До сада смо купили 10 крава квалитетних сорти и много више товних свиња. Такође набављали смо овце, јагњад. Знам колико је то драгоцено за скромне породице у Крајини, Републици Српској, КиМ, источној Србији.
Шта за тебе, Владимире, значи саборност?
Слушали смо ових година много парола и позива на саборност, али мало је тога на делу, барем данас. Сада је позив на саборност – позив на одбрану свог огњишта, дома и породице. Ако ту положимо испит онда је све много лакше. И наравно, да бисте били у нашој организацији, прво ваша породица треба да буде здрава, напредна, сложна. Не може човек да помаже другоме, а да не брине о својим најближима. Колико год помоћи да однесемо на Косово и Метохију, колико год да нашим људима помогнемо, сваки пут се суочимо са страшном истином – да су и поред наше државе Србије препуштени сами себи и Божјој вољи! Ако смо допринели макар на трен да избледи сенка страха и беспомоћности са њихових лица и да им се поврати вера у живот и људе – онда је то наш највећи успех.
Извор: Печат – часопис слободне Србије
