„Нисмо овде дошли својом вољом, него зато што смо морали” – породица Арсић се пре седам година преселила из Прилужја у Владимировце!

Оставити кућни праг и поћи у потрагу за бољим животним условима једна је од најтежих одлука које једна породица може да донесе. Нажалост, у многим случајевима та одлука није лака, као што је то било и код породице Арсић. Разне друштвено-економске неприлике приморале су ову вредну породицу да се из јужног дела наше земље, са Косова и Метохије, из места Прилужје, пресели далеко на север, у Владимировце надомак Алибунара.

Вредни домаћин Југослав са својом супругом Зорицом има троје деце. Најстарији Михаило (13) завршава основну школу, а ту су Младен (10) и најмлађа Маша (6).

„Ја сам највише била за то да одемо. Албанци су нам искључивали струју, а најтеже нам је било због деце, треба да их нахраниш, да се окупаш под свећом… Често смо слушали пуцњаву и бојали се за своју безбедност. Тада сам остала трудна са трећим дететом и одселили смо се”, прича нам Зорица како је изгледао њихов одлазак са Косова и Метохије.

Југослав је већ радио у рафинерији у Банату, док је супруга често остајала сама са децом у несигурном окружењу. На крају су ипак донели одлуку да се преселе. Пронашли су кућу у Владимировцима у којој и данас живе, кућу коју одржавају и за коју плаћају кирију.

Домаћин тренутно ради повремено, на дневницу, када га неко позове, па се породица издржава од социјалне помоћи и дечијег додатка. Ипак, ни кућа у којој живе није у добром стању.

„Имамо велики проблем са влагом. Лети је и некако подношљиво, али зими је веома тешко. Док су деца била мала, могли смо сви да станемо у једну собу, али сада, како су порасли, то више није могуће”, каже Зорица.

„Када су јаке зиме, дува са свих страна, испод улазних врата, кроз прозоре… И колико год да ложимо, кућа не може да се загреје јер топлота стално излази”, додаје мајка.

„Видела сам да доста помажете, па сам се пријавила и, искрено, потајно сам се надала. Покушавали смо и да се пријавимо на конкурсе, чак смо и нашли неколико кућа, али су увек биле скупље од износа који држава даје, а ми нисмо имали да доплатимо разлику”, прича Зорица.

„Само да је наше, па колико год да је и где год да је од ових овде околних села. Ми бисмо то одржавали, држали стоку и бавили се пољопривредом. Док смо били на Косову и Метохији имали смо три краве и једног бика, али су нам све украли”, каже Југослав, износећи њихове скромне жеље.

Стога, Хуманитарна организација Срби за Србе покреће акцију помоћи за породицу Арсић и позива све људе добре воље да нам се прикључе како бисмо им заједно обезбедили нови дом!