„Од када сам скоро слеп, живимо од 9.000 динара месечно, немамо воду, а зими се смрзавамо“ Помозимо породици Ратковић да дочека боље дане

На надморској висини од око 700 метара, у долини средњег тока реке Дежевке, окружена брдима Главоч, Зминац и Срњак, у месту Врановина, на 14 километара од Новог Пазара, налази се породична кућа Ратковића. Зоран и Данијела имају двоје деце: Николину (13), која похађа осми разред, и Николу (9), који иде у трећи.

Са њима живи и бака Борика, потпуно непокретна старица о којој даноноћно брину.

Док бака полако копни од старости, Данијела је од 2018. тежак срчани болесник, јер је, како нам објашњава, нису правилно лечили након другог порођаја. Болест није заобишла ни Звонка.

„На једно око не видим 100 одсто, а на друго 50. Две операције су ми урадили када сам преко ноћи изгубио вид. Ударио ме шећер у 3 сата иза поноћи, изненада. Та врста шећера удара само на очи. Било је то 2012., снег пет метара. Све је кренуло од зуба, ја мислим. Осећао сам бол, али нисам могао да дођем до зубара. И тако, ето, данас сам полуслеп“, прича нам Звонко.

Уз помоћ неколико организација дошли су до мале куће од 48 квадрата. Ту је кухиња са трпезаријом, дечја соба и купатило. Но, два највећа проблема нису решена. Први је вода.

„Чесму су ми дале комшије док се не снађем. На тој чесми има већ 20 домаћинстава. Ја у кући немам воду, а немам је ни у дворишту. Идем по воду и доносим је у балонима. Негде на 90 метара дубине су људи налазили воду када копају бунар. Не сви. Значи, или да се плати и ископа бунар или да се доведе са Брезовице, тамо је одлична вода. Комшија ми каже да би за 5.500 евра ископао бунар, али ни то није сигурно јер некад просто она не може да се нађе. Из општине кажу да прво мора асфалт да прође, па ће тек онда да се баве водом. Најскупље су цеви“, открива нам отац двоје деце.

Други проблем је хладноћа у кући зими, те би им пуно значило да имају изолацију.

„Зими је баш хладно, ипак смо ми планински крај. Да имам воду, не бих ни кап воде смео да пустим, све би мрзнуло, пукле би цеви колико је студено. Изолација би нам много помогла и олакшала боравак у кући током најхладнијих дана“, каже нам домаћин.

Породици Ратковић су једина примања два дечија додатка, тако да тешком муком састављају крај са крајем.

„Увек сам живео од пољопривреде, а сада када више нисам здрав, имамо само дечји додатак. Живимо од 9.000 динара месечно. И то је све. Продамо нешто кромпира, лук. Имамо и свиње. Супруга иде у наднице, бере кукуруз, купи шљиве, шта ће. Када бисмо имали пара да доведемо воду из Брезовице, то би било добро. Онда бисмо направили наш пластеник, који бисмо наводњавали, и зарадили бисмо нешто. Добио сам 5. јуна и решење за борачки додатак, али још нису кренули са исплатама“, каже нам Звонко.

Поред воде и изолације, потребно је да се уради стаза око куће, пластеник, и дренажа иза куће јер се јавља влага у пролеће, када крену да се отапају снегови пошто се вода спушта, а Ратковићи се налазе на косини. За рад у пластенику значило би им да имају и трактор са приколицом, и косачицу.

Јасно је да са 9.000 динара они то не могу сами. Зато Хуманитарна организација Срби за Србе покреће још једну акцију помоћи како би овој српској породици коначно била уведена вода у кућу, а на саму фасаду била постављена изолација, те решена два приоритетна проблема која их муче из године у годину.

Позивамо све донаторе да се прикључе акцији како бисмо заједничким снагама успели да помогнемо Ратковићима да добију основне услове за живот.