Под туђим кровом, живот је препун брига. Породица Митровић има само једну жељу – своју кућу и свој мир!

Страх од неизвесности коју са собом неминовно носи живот у туђој кући и под туђим кровом, посебна је врста животног изазова за сваког човека. Поготово се то одражава на домаћинства која имају већи број деце. За такву једну породицу, сан о стицању свог сопственог дома несумњиво представља први и најважнији корак ка животној стабилности.

Та врста бриге притиска родитеље превасходно, и уноси огроман немир у њихову свакодневицу. Ако се на све то придодају и немаштина, недостатак редовног запослења, и генерално свеопшти услови живота, онда је то терет који је изузетно тешко носити.

У оквиру општине Валандово, на самом југу Северне Македоније, у селу Марвинци имали смо прилику да упознамо породицу Митровић, која се свакодневно суочава управо са свим тескобама и бригама које смо у уводном делу овог текста навели.

Добри људи, односно наши сарадници и трудбеници са овог подручја, указали су нам на ову фину породицу, и препоручили да их посетимо и ближе се упознамо са проблемима који их прате.

Домаћин Далибор је вредан и пожртвован човек. Свестан да у његовој средини нема много могућности за стабилно и редовно запослење, не бира послове. Најчешће одлази у наднице, где обавља различите земљорадничке послове, и на тај начин успева да обезбеди бар основна средства за издржавање породице.

Мајка Катарина је званично незапослена, али брига о троје деце, ћеркама Македонки (16) и Теодори (10) и сину Дарију (9) је свакако огроман посао сам по себи.

Посетили смо их у једном трошном кућерку. Неусловна кућа, једна функционална просторија у којој бораве, недостатак одговарајућег намештаја, кухиње и купатила нам је примарно привукао пажњу. Помислили смо у тренутку да ће фокус бити управо на реновирању тих просторија у којима бораве. Међутим, кроз разговор са оцем Далибором сазнали смо да је ситуација ипак још сложенија и тежа по њих.

„Овде живимо као подстанари. Кућа је издељена на више власника, а ми овај део који видите изнајмљујемо. Ништа од свега овога нам не припада, тако да не би било добро, а не би ни могло да се реновира било шта од ових просторија, јер нисмо ми власници. Знамо да је то крупна ствар, али нама једино решење представља да имамо своју кућу. Не мора да буде у овом селу, може и у неком оближњем, али нажалост то је једино што можемо да питамо и од вас да тражимо. Само да њих троје имају кров над главом“ – искрен и директан је био Далибор.

Слојевити су проблеми који су обухватили породицу Митровић. И живот у туђем, а и то туђе што је, није достојно да у њему одраста троје малолетне деце, али и потпуна немогућност да сами било шта промене.

По свему судећи започећемо још једну годину добротворног рада на подручју Северне Македоније на најконкретнији могући начин.

Крећемо у решавање њиховог најбитнијег животног проблема. Надамо се да ћемо успети да им остваримо снове, које је још својевремено почео да снива Далиборов отац, када се са Косова и Метохије, тачније из села Цернице крај Гњилана, пре четири деценије доселио са својом породицом у ово место у потрази за неким бољим животом.

Упућујемо позив свим нашим пратиоцима и донаторима, да подрже наше најновије активности које започињемо у Северној Македонији.